Izvor: B92, 21.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alijanc pregovara o ulasku u Srbiju
Beograd -- Guverner Narodne banke Radovan Jelašić najavio je da se obzirom na inflatorne pritiske može očekivati restriktivnija politika i dodatno povećanje referente kamatne stope.
Procene su da će troškovi monetarne politike do kraja 2008. dostići 13 milijardi dinara
Referentna kamatna stopa sada iznosi 15,25 odsto, a konačni efekti njenog povećanja prema rečima guvernera videće se krajem godine kada se bazna inflacija svede u zadati okvir od šest odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Aktuelna monetarna politika, odnosno podizanje referentne kamatne stope sa 9,5 koliko je bilo krajem godine, na 15,25 odsto trenutno, znači inflaciju od 12 odsto. Isti uslovi restriktivnosti do kraja godine trebalo bi da nas dovedu do inflacije od 8,6 odsto, odnosno do 5,8 procenata bazne inflacije", kaže Radovan Jelašić.
On navodi da rastući inflatorni pritisci zahtevaju strogu monetarnu politiku. "Da Narodna banka nije povećala referentnu kamatnu stopu danas bi imali inflaciju od 13,9 procenata, a krajem godine bi bila 17, 2 odsto. Bazna inflacija bi krajem godine dostigla 13,3 odsto što je duplo više od predviđenog. Kurs dinara prema našim procenama bio bi ispod 90 dinara", objašnjava Jelašić.
Prema njegovim rečima to bi značilo inflatornu spiralu koja bi ugrozila ekonomsku stabilnost i izazavala velike gubitke za pojedine sektore.
"To je daleko najveće povećanje cena, u odnosu na sve zemlje u okruženju. Dok su sredinom 2006. cene hrane bile na nivou 67 odsto od proseka Evropske unije, sada su dostigle 83 procenata. Kod cena mleka i proizvoda od mleka situacija je još lošija jer su ti proizvodi već dostigli evropski cenovni prosek", kaže Jelašić.
Restriktivna monetarna politika Narodnu banku košta tri milijarde dinara, a procene su da će ti troškovi do kraja 2008. dostići 13 milijardi dinara.
"Narodna banka jeste potrošila tri milijarde, ali zahvaljujući merama samo na spoljnom dugu, država, preduzeća i banke 'ušparali' su oko pet milijardi dinara, a ta ušteda će pri ovom kursu od 81,5 iznositi 22 milijarde dinara krajem godine. Cene benzina manje su proseku za dva do tri dinara, a država je na usklađivanje penzija uštedela dodatnih 4,5 milijardi dinara", kaže Jelašić.
Najveći inflatorni pritisak dolazi iz sektora poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Cene hrane i bezalkoholnih pića u odnosu na april 2007. godine povećale su se za čak 28,6 odsto.
