Izvor: Blic, 02.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Radović: Biće naplaćeno oko 100 miliona evra
Aleksandar Radović: Biće naplaćeno oko 100 miliona evra
Nakon godinu dana primene Zakona o jednokratnom porezu na ekstraprofit Republička uprava javnih prihoda naplatila je oko 60 miliona evra. Prema očekivanjima Aleksandra Radovića, predsednika Komisije za perispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju i direktora RUJP na osnovu uručenih poreskih rešenja biće naplaćeno još 10 miliona evra, a tokom posebne akcije koja će se sprovesti tokom avgusta u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beogradu i još 30 gradova Srbije u prinudnoj naplati biće inkasirano dodatnih 10 miliona evra. 'Konvertovanjem duga po osnovu ekstraprofita u preduzećima koja su u privatizaciji ili onima koja su u stečajnom postupku država bi trebalo da dobije još 15 miliona evra, čime će ukupna suma koja se očekuje od ekstraprofita biti 100 miliona evra', kaže Radović u razgovoru za 'Blic'. Ilustrujući kako je tekla dosadašnja naplata, on ističe podatak da je na listi prvih 100 ekstraprofitera po visini obaveze prema državi utvrđen dug od 442,5 miliona, a da je naplaćeno 35 miliona evra.
Pre početka primene Zakona o ekstraprofitu bilo je procena da će biti naplaćeno oko pola milijarde evra. Sudeći prema vašim podacima, sve će se završiti na 100 miliona. Kako objasniti razliku?
- Objašnjenje u vezi s cifrom od pola milijarde evra koju pominjete morate potražiti od onih koji su sa tim brojkama licitirali. Naši najveći poreski dužnici su banke koje su u stečaju 'Beobanka' sa 55,5 miliona, 'Invest banka' sa 38,5 miliona evra, 'Astra banka' koja od ukupno 37,5 treba da plati još 2,6 miliona evra i 'Beogradska banka' sa 30,5 miliona evra. Ali ove banke su u stečaju. Mislim da ja lično nikada nisam izlazio u javnost sa nekim nerealnim procenama. Ako se sećate, još prošle godine sam upravo za vaš list izjavio da ću biti zadovoljan ako naplatimo između 150 i 200 miliona nemačkih maraka.
Imate li utisak da su neke organizacione jedinice RUJP u procesu utvrđivanja konačnih obaveza bile vernije pojedinim ekstraprofiterima nego svojoj profesiji, s obzirom na nasleđeni kadar iz bivšeg režima u njima?
- Mislim da su Komisija, Ministarstvo finansija i RUJP dosta uradili na sprovođenju zakona. Problem je bio što su očekivanja javnosti od njega bila ogromna i što su nerealno podgrevana. Koliko smo znali i mogli mi smo i naplatili, ali treba imati u vidu da je rad naročito sa finansijskim moćnicima izuzetno težak posao. Elite a pre svega finansijska, vrlo brzo uče i oni koji imaju dosta novca spremni su da plate najbolje advokate samo da ga zadrže. Što se RUJP tiče, mislim da je ona kao izvršni organ ovog društva bila njegovo ogledalo, ali isto tako treba imati u vidu da smo mi načinili velike napore da promenimo način razmišljanja i rada naših službenika, a kada je bilo potrebe za tim mi smo ih i menjali. Nažalost, u Srbiji je i dalje umesto dominantna linija prijateljske pogodbe 'burazerska linija'.
Kako teče prinudna naplata ekstraprofita u 'Dibeku' i 'Stankomu'? - Pošto smo utvrdili da 'Dibek' nema svojih sredstava za izmirenje poreza, prešli smo na isti sistem kao i u slučaju 'Astra banke' i 'Mobtela', na povezana lica, a to je u ovom slučaju 'Rapid'. Njihov račun je blokiran, a nastavljamo potragu i za drugim povezanim licima sa 'Dibekom'. Što se 'Stankoma' tiče, od ove firme smo preuzeli dve zgrade u vrednosti od 6,5 miliona evra, poslovno zdanje u Čukarici i škola na Banovom brdu. One su sada vlasništvo Republike Srbije i biće dodeljeni Ministarstvu za nauku i Ministarstvu prosvete.
Zakon o ekstraprofitu definisan je kao jednokratan, a u javnosti se dosta spekulisalo sa njegovim ukidanjem pod izgovorom da on šteti ukupnoj investicionoj klimi u Srbiji. Kakva je njegova dalja sudbina?
- Republička uprava javnih prihoda je samo izvršni organ vlasti i mi ćemo sprovesti odluku o sudbini ovog zakona ma kakva ona bila. Uglavnom to je zakon koji je donet za jedan određeni period i to za one koji su ne kršeći zakon sticali bogatstvo zahvaljujući privilegijama koje im je nekadašnja vlast omogućila. Upravo njegova jednokratnost upućuje na to da će njegova primena biti vremenski ograničena. Mislim da će nakon usvajanja Zakona o poreskoj administraciji u Skupštini Srbije, koje se očekuje na jesen, biti dominantna primena upravo ovog zakona kroz dinamiziranu unakrsnu proveru imovine i poreza koju novi zakon predviđa. Tako da tek tada treba očekivati da oni koji su stasali u finansijske moćnike tokom prethodnog perioda objasne poreklo svoje imovine.
Prvi konkretni rezultati potrage za novcem iznetim iz zemlje za vreme Miloševićeve vladavine su švajcarski računi Mirka Marjanovića, Tomislava Jankovića i Nikole Mitrovića. Šta je sledeće? - Naša zemlja je konačno uspostavila međunarodnu pravnu pomoć sa Švajcarskom i na pronalaženju sredstava naših državljana se i dalje radi. Problem je što mi moramo da pokažemo da su ta dela kažnjiva prema našem zakonodavstvu i da za to dobijemo razumevanje. Osim Švajcarske, zatražili smo i međunarodnu pravnu pomoć od Luksemburga, Francuske, Italije, Irske i Kanade, a radimo trenutno i na razmerni informacija sa Rusijom. Od nekih zemalja od kojih smo ovu pomoć tražili smo je i dobili. Međutim, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu i gospodin Rade Terzić su sada nosioci tog posla, iako je Komisija za preispitivanje zloupotreba ovaj posao započela. Mislim da će jedan funkcioner Miloševićevog režima biti uskoro veoma neprijatno iznenađen činjenicom da se za njega interesuju i neke strane države. Ali, to nije sve. I iz Moskve smo dobili signale da su oni zainteresovani za poslove koje su jedna privatna kompanija osnovana u Moskvi i jedna državna firma iz Srbije vodile proteklih godina.
Kada su redovni poreski prihodi u pitanju, koliko je RUJP sa vama na čelu efikasniji od prethodne garniture?
- Ne bih želeo da se hvalim, mislim da je najbolje da o tom pitanju govore cifre. U 2000. godini budžet je po osnovu poreskih prihoda imao prihod od pola milijarde evra, prošle godine ta suma je bila dva milijerde evra, a kada je o 2002. godini reč očekujem da ćemo uspeti da naplatimo oko tri milijarde evra. S obzirom na to da se naša ekonomija nalazi u tranziciji i da imamo mali rast društvenog proizvoda, jasno je da porast naplate poreza potiče iz prevođenja sive ekonomije u legalne tokove.
Pregled utvrđenog i naplaćenog poreza na ekstraprofit po tačkama iz člana 3. zakona o porezu na ekstradohodak do 1.08.2002. godine
osnov
iznos poreza u DM
naplaćeno
predsedavajući
primarna i siva emisija 715.628.820 87.054.644 M. Dinkić
kupovina deviza po kursu NBJ 221.274.064 11.830.598 M. Dinkić
fiktivni uvoz 21.725.350 2.249.158 S. Milosavljević
akcizni proizvodi 0 0 S. Milosavljević
kontigenti 36.8330.77 1.594.856 S. Milosavljević
neplaćane javnih dažbina 4.612 2.798 B. Đelić
robne rezerve 0 0 S. Milosavljević
budžetska sredstva 0 0 B. Đelić
plasman budžetskih sredstava 2.163 2.163 Đelić i D. Mihajlović
privatizacija 1.232.270 1.232.270 A. Vlahović
otkup stanova 4.039.672 2.863.693 D. Mihajlović
stambeni krediti 75.424 0 D. Šumarac
reprezentativni objekti 13.330.965 12.363.192 D. Šumarac
transfer novca u inostranstvo 0 0 M. Dinkić
piramidalne banke 0 0 M. Dinkić
stara devizna štednja 40.810 40.810 M. Dinkić
zajam za privredni preporod 14.227.216 92.657 M. Dinkić
dodela zemljišta 16.451 0 D. Šumarac
10 najvećih obveznika poreza na ekstraprofit
obveznik
porez (DEM)
kamata
naplaćeno
ostalo
1. Beobanka 111.010.997 10.182.774 0 121.193.771
2. Investbanka 77.143.579 6.529.569 0 83.673.148
3. Astra banka 67.751.770 7.562.643 70.016.401 5.298.012
4.Beogradska banka 56.325.395 4.767.481 0 61.092.876
5. IMT 47.292.778 0 0 47.292.778
6. DT 1890 šećerana 27.801.243 6.751.928 0 34.553.171
7.DD DMB holding 27.236.772 452.967 0 27.689.739
8. Beopetrol 24.179.950 8.668.803 0 32.848.753
9. Kompanija Progres 23.267.735 0 7.484 23.260.251
10. Ivo Lola Ribar sistem 23.023.833 398.561 0 23.422.394
10 najvećih obveznika po naplati ekstraprofita
obveznik
porez (DEM)
kamata
naplaćeno
ostalo
1. Astra banka 67.751.770 7.562.643 70.016.401 5.298.012
2. Kompanija Simpo 6.360980 194.072 5.143.364 1.411.688
3. Stankom 13.026.204 1.321.372 4.570.049 9.777.527
4. Karić Zoran 3.545.640 538.111 4.083.751 0
5. Delta M 3.427.886 0 3.444.926 -17.040
6. Pink International 2.398.163 0 2.407.230 -9.067
7. Galenika a.d. 1,721.735 123.947 1.846.848 -1.166
8. C-market a.d. 1.690.139 23.432 1.690.139 23.432
9. Karić Jelena 1.462.497 219.057 1.677.023 4.531
10. Karić Danica 1.462.497 216.557 1.674.398 4.665
