Izvor: Politika, 17.Mar.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarm zbog mleka u prahu
Ako se zagađenost mleka označava faktorom 1, onda prerađeno mleko u prahu ima najvišu moguću koncentraciju zagađenja – faktor 7, kažu u Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani u Berlinu
Afera mleko – mlečni proizvodi, meso i iznutrice zatrovani kancerogenim gljivičnim otrovom aflatoksin B1 i M1 – izvesno će na duži period o(p)stati u srpskom lancu ishrane. To je posledica zagađenja stočne hrane kontaminiranim kukuruzom.
Prema izjavama stručnjaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbija razmatra mere kako bi sledeći rod kukuruza zadovoljio standarde po kojima je naša poljoprivreda bila poznata u svetu do prošle godine.
Tada su nepovoljni vremenski uslovi doveli do širenja gljivične plesni u kukuruzu evropskog proizvođača broj šest – Srbije, a preko tova stoke, svinja i živine, došlo je do zagađenja mišićne mase, iznutrica i jaja visokokancerogenim gljivičnim otrovom aflatoksin B1 i metabolizovanim M1, koji se taloži u mlečnim proizvodima.
Novi rod kukuruza, međutim, neće bitnije, ni odmah, uticati na eliminaciju aflatoksina iz domaćeg lanca ishrane. Po svoj prilici, trovaćemo se dok se ne potroše zalihe iz silosa i ambara.
Odgovor na pitanje zašto se trujemo proizlazi iz najnovije izjave direktora „Žita Srbije” Vukosava Sakovića.
„Srbija ima dva do dva i po miliona tona kukuruza u skladištima”, rekao je Saković u telefonskom razgovoru za „Politiku”.
S obzirom na to da drugih rezervi nema, alternativno uništenje delimično kontaminiranog roda, u skladu s praksom u EU, predstavljalo bi dvostruko opterećenje po srpsku ekonomiju. Šteta nastala uništavanjem zagađenog zrna, s jedne strane, i nabavka zdravog kukuruza, s druge, dovela bi zemlju u nezavidnu finansijsku situaciju.
Saković smatra da bi se dodavanjem zdravog kukuruza ili nezagađene pšenice i ječma, ukupni nivo kontaminacije sveo na nivo opterećenja koje se ne smatra problematičnim.
Na argument „Politike” da je mešanje zdravog i zagađenog zrna zabranjeno odredbom EU br. 2002/32/EG, paragraf 23, tačka 1, Saković je odgovorio da takva zabrana ne važi za Srbiju i da je „razblaživanje”, odnosno mešanje zrna, u skladu s praksom kod nas i u mnogim zemljama sveta.
Nasuprot prošlonedeljnoj izjavi „Politici” da se mešanjem kontaminiranog i zdravog kukuruza obezbeđuju uslovi za zdravo mleko, „dok se ostali deo roda, ako ne prelazi 0,5 mikrograma po kilogramu kukuruza, može koristiti za uzgoj i tov živine i stoke, bez posledica po one koji konzumiraju njihovo meso”, Saković je priznao da je došlo do pogrešnog tumačenja njegove izjave i rekao: „Svako prisustvo aflatoksina u hrani je problematično i trebalo bi nastojati da se ono suzbije.”
Drugačijeg mišljenja bio je u ovom domenu uticajni generalni direktor „Denjub fud grupe” Slobodan Petrović. Istakao je da Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava nivo aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu i da niko nije umro, niti se razboleo od aflatoskina, već da postoje samo indicije.
„Dajte mi ime pojedinca koji je umro od trovanja aflatoksinom”, rekao je Petrović autoru ovih redova, ne obazirući se na brojne naučne studije koje govore suprotno.
Nije prihvatio ni upozorenja Svetske zdravstvene organizacije UN, ni Svetske organizacije za ishranu FAO.
Diletantske i populističke izjave neobaveštenih političara, neodređenost nadležnih stručnjaka i odbranaške akcije preduzimača, dovele su, najzad, do predloga koji je zapanjio svet.
Na nedavnom kriznom sastanku proizvođača i prerađivača žitarica, stoke i stočne hrane i nadležnih vladinih funkcionera predloženo je da se kontaminirano mleko povuče iz prodaje i preradi u mleko u prahu, a potom koristi kao dodatak stočnoj hrani.
U Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani u Berlinu, „Politici” je saopšteno da je ovakav istup, u najmanju ruku, neodgovoran: „Ako se zagađenost mleka označava faktorom 1, onda prerađeno mleko u prahu ima najvišu moguću koncentraciju zagađenja – faktor 7.”
Štetnost od „spasavanja od štete”, takozvanim razblaživanjem zagađene stočne hrane, ide na uštrb potrošača. Koncentracija aflatoksina je najviša u iznutricama tovljenika, ali je i ona zanemarljiva u poređenju sa kumulativnim trovanjem više namirnica – iznutrica, jaja, mleka, projinog brašna, kukuruznog hleba.
„Za osobe koje su nasledno podložne oboljenjima jetre i bubrega, ili koje su prebolele neke oblike hepatitisa, ova kombinacija može biti letalna (smrtonosna)”, rečeno je „Politici” u sedištu Evropske ustanove za bezbednost namirnica (EFSA) u italijanskoj Parmi.
Srpsko ministarstvo poljoprivrede ni ovog puta, kao ni prošle nedelje, nije našlo za shodno da odgovori na pitanja „Politike” – kako sprečiti buduća zagađenja aflatoksinom, a kako rešiti postojeće probleme.
Na zahtev „Politike”, austrijsko Ministarstvo života (poljoprivreda, šumarstvo, zaštita životne okoline i vodoprivreda) izradilo je sažetu analizu. Beč je ukazao da je reč o prirodnoj katastrofi koja bi, izvesno, mogla da dobije reprizu u budućnosti, kao rezultat globalnih klimatskih promena:
„Rešenje je u odabiru hibrida, a više od toga – u unapređenju sistema za odgajanje, počev od usavršavanja sistema za navodnjavanje, do uvođenja mehanizacije u postupku sušenja klipova.”
Time je, istina nehotično, dodirnuta problematika višedecenijske stagnacije poljoprivrednih sistema u Srbiji, što je za „Politiku” indirektno potvrdio profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mirko Ivanović.
„Nekada smo sejali od 25.000 do 30.000 biljaka po hektaru, a sada od 60.000 do 70.000. Preveliki broj biljaka troši vodu iz zemljišta i u vreme suše dovodi useve u stresnu situaciju”, rekao je profesor.
Na pitanje zašto je ta gustina neprihvatljiva, ako se zna da svetski standard iznosi 75.000 do 110.000 biljaka po hektaru, Ivanović je rekao: „Postojeći sistemi u Srbiji mogu da obezbede optimalno navodnjavanje za svega 1,5 odsto obradivih površina.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 17/03/2013
