Izvor: B92, 15.Sep.2009, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aktiva banaka u CG 3,1 mlrd. evra
Podgorica -- Aktiva banaka na kraju jula iznosila je ukupno 3,1 milijardu evra i bila je za 1,2 odsto manja nego krajem juna, saopštila je Centralna banka Crne Gore (CBCG).
U avgustovskom biltenu CBCG se navodi da su u julu ukupni depoziti u 11 banaka bili 1,73 milijarde evra, što predstavlja mesečni pad od 1,4 odsto. Od toga je bilo 58,5 odsto oročenih depozita, medju kojima 27 odsto ročnosti do godine, a 13,3 odsto do tri godine.
Štednja građana iznosila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je 764 miliona evra, tako da su ti depoziti rasli na mesečnom nivou po stopi od 1,8 odsto, a dve trećine su oročeni depoziti. Ukupna suma odobrenih kredita je 2,6 milijardi evra, što predstavlja godišnji pad od 6,5 odsto, a mesečni od 0,8 procenata.
Prema strukturi, 95,4 odsto kredita odobreno je privredi i stanovništvu, dok se peostalih 4,6 odsto odnose na banke i javna preduzeća.
"U julu 2009. je dnevni koeficijent likvidnosti bio iznad propisanog minimuma za bankarski sektor u celini, a samo je jedna banka imala niže dnevne i dekadne koeficijente likvidnosti od propisanih", navodi se u Biltenu CBCG.
Ukupan promet na dve crnogorske berze u julu bio je 41,68 miliona evra, što predstavlja mesečni rast od 33 miliona evra, dok je u odnosu na isti mesec prošle godine porastao za 27,45 miliona evra. Indeks MOSTE Montenegroberze porastao je u odnosu na prethodni mesec za 9,9 odsto, a NEX20, indeks najboljih kompanija Neks berze za 5,6 odsto, dok je indeks privatizacionih fondova NEXPIF pao za 8,7 procenata.
Izdvojena rezerva banaka bila je 161,7 miliona evra, što je 10,4 odsto manje u odnosu na jun, a posledica je novih mera CBCG kojim je smanjen iznos obavezne rezerve.
Prema preliminarnim podacima CBCG, strane direktne investicije (SDR) su do avgusta iznosile 463,3 miliona evra, što predstavlja porast od oko osam odsto u odnosu na isti period lane. Neto SDR, odnosno razlika izmedju njihovog priliva i odliva, porasle su u prvih sedam meseci u odnosu na isti period lane za 7,8 odsto i iznosile su 382,8 miliona evra.
Najveći priliv ostvaren je po osnovu prodaja akcija Elektroprivrede i dokapitalizacije banaka, dok je u formi interkompanijskog duga realizovano 91,1 milion evra.
Kod priliva SDR u nekretnine zabeležen je pad od 51 odsto, dok su ulaganja u nepokretnosti iznosila 98,7 miliona evra. Iz zemlje se odlilo 80,5 miliona evra direktnih investicija, što je skoro 56 odsto manje nego lane u istom periodu.
