Izvor: Politika, Beta, Fonet, 14.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako nam ponude, hoćemo „Nabuko”
Osim preko Mokrina, poprečnu vezu do tog gasovoda Srbija može da uspostavi i nešto severnije – kod Arada. – Bilo bi dobro da zvaničnici Srbije zatraže razgovor u EU na ovu temu i pokušaju da Srbiju uvedu i u ovaj gasni prsten
Za Srbiju ne bi bilo zgoreg da ima ne samo više pravaca snabdevanja gasom, već i različite izvore iz kojih bi gas stizao do naše zemlje. Ukoliko bismo bili pozvani da učestvujemo u ovom američko-evropskom projektu izgradnje gasovoda „Nabuko”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristali bismo na te pregovore, potvrdio je za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas”.
Iako, kako kaže, Srbija nije viđena na mapi ovog gasovoda nije loše da se ukoliko već „Nabuko” ne prolazi preko naše teritorije, jednim krakom povežemo s njim, budući da ovim gasovodom treba da stiže gas iz Kaspijskog mora i centralne Azije.
– Ukoliko bi imali mogućnost da iz različitih pravaca dobiju gas, i Srbija i ostatak Evrope bi se našli u situaciji da mogu da ga kupuju po konkurentnijim, tržišnim cenama, što je razlog više da se o ovakvim projektima ozbiljno razmišlja. Međutim, još uvek je neizvesno da li će „Nabuko” moći da obezbedi dovoljne količine gasa za Evropu, jer nije novost da postoje poteškoće u pronalaženju dovoljnih količina gasa koji bi ovaj gasovod učinio atraktivnim za investicije, pogotovo u vreme krize – ističe Bajatović.
Za sada su izvesne samo isporuke iz Azerbejdžana i to do jedne trećine projektovanog kapaciteta, dok one velike i priželjkivane iz Turkmenistana i Irana moraju da sačekaju bolje ekonomske okolnosti.
Srbiji je u ovom času prioritet gradnja Južnog toka koji za razliku od „Nabuka” ima sigurne izvore gasa, kao i završetak gradnje podzemnog skladišta „Banatski Dvor” čime će se obezbediti još jedan pravac snabdevanja gasom i dovoljno energenta u slučaju nove gasne krize, zaključuje Bajatović.
Sve je spremno, kako kaže, da se potpiše ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za gradnju „Banatskog Dvora”, napominjući da se očekuje da vlada u četvrtak da zeleno svetlo za završetak tog posla.
– Ideja da se Srbija bar jednim krakom priključi „Nabuku” postoji od 2005. godine, dakle pre početka priče o gradnji Južnog toka, kada se predlagalo da se ovom projektu priključimo cevkom kod Mokrina ili Arada – kaže za „Politiku” Bratislav Čeperković, bivši savetnik u Misiji Srbije pri Evropskoj uniji.
Budući da Južni tok neće u zemlju ulaziti kod Niša, postoji mogućnost da se Srbija upravo pravcem Niš–Dimitrovgrad–Dubnica priključi „Nabuku” i da tako ne zavisi samo od ruskog gasa.
Upitan zašto Srbija nije tada pristala na ovu ponudu, Čeperković kaže da je nije odbila, već da tada nije postojala konačna verzija trase „Nabuka”, ali da su stvari i dalje na stolu. Bilo bi dobro da zvaničnici Srbije od Evropske unije zatraže razgovor na ovu temu i pokušaju da Srbiju uvedu i u ovaj gasni prsten.
Ono što je vrlo važno i za region i za Srbiju jeste da očigledno raste svest o potrebi snabdevanja iz više izvora i pravaca, o potrebi međusobnog umrežavanja i solidarnosti u isporukama gasa, zaključuje on.
–Ukrajinsko-ruski odnosi u oblasti gasa su daleko od postavljanja na stabilne noge,te je logično da države traže rešenja da spreče moguće nove nestašice gasa. Zato za Srbiju u ovom času nije više važno ni da li će se krakom povezati s „Nabukom” ili Južnim tokom, već da ima alternativu. Kakvu god – kategorična je Zorana Milanović-Mihajlović, bivša savetnica za energetiku vicepremijera Miroljuba Labusa. – Briga Srbije nije briga EU da li će gas dobijati iz Rusije ili Azerbejdžana, već da ga ima u dovoljnim količinama i u svakom trenutku. Ne treba prenebregnuti činjenicu da će „Nabuko” pokrivati tek tri odsto potrošnje EU, dok Rusija gasom pokriva četvrtinu ukupnih potreba. Koji će projekat konačno zaživeti – Južni tok ili „Nabuko” zavisiće od toga ko će prvi zabosti ašov u zemlju.
Jasna Petrović
--------------------------------------------------------
Bugarski moratorijum ne usporava Južni tok
Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, potvrđuje da se nadaju da će Bugarska i posle zahteva njihovog premijera Bojka Borisova da se zamrznu svi veliki energetski projekti sa Rusijom, među kojima je i izgradnja gasovoda Južni tok ostati dosledna potpisanim ugovorima čija će realizacija doneti korist svim državama kroz koje taj magistralni gasovod treba da prođe.
Izrada fizibiliti studije teče po planu i za sada nemamo nikakvih informacija da dolazi do zastoja u planiranoj realizaciji projekta Južni tok, kaže Budimir.
-------------------------------------------------------
„Nabuko” u prednosti u odnosu na Južni tok
Moskva – Potpisivanjem međunarodnog ugovora o gasovodu „Nabuko”, Evropska unija je „u prednosti” u odnosu na Rusiju, ocenila je ruska štampa.
Ugovor koji su u Ankari potpisale četiri evropske zemlje i Turska konkurent je rusko-italijanskom projektu Južni tok.
„U utakmici između ’Nabuka’ i Južnog toka, EU je u prednosti”, piše ekonomski list „Vedomosti”. „’Nabuko’ je neizbežan i u očiglednoj je prednosti u odnosi na Južni tok pošto ima podršku skoro cele Evrope... Južni tok, projekat „Gasproma”, ne može da se pohvali takvom podrškom”, piše dnevnik „Komersant”.
List „Komsomolska pravda” ocenio je da je sporazum o izgradnji gasovoda „Nabuko” naneo udarac energetskoj politici Rusije.
Beta-AFP
----------------------------------------------------
Gasovod Bugarske i Grčke
Sofija – Bugarska i Grčka juče su potpisale memorandum o izgradnji gasovoda koji će povezati gasnu mrežu dve zemlje i Bugarskoj obezbediti jedan dodatni izvor gasa za slučaj da se obustave isporuke ruskog gasa preko Ukrajine.
Gasovod dužine oko 100 kilometara povezaće grad Haskovo, na jugu Bugarske, i grad Komotini na severu Grčke.
Predstavnik italijanske kompanije „Edison”, koja učestvuje u projektu, kazao je da će gasovod početi da funkcioniše punim kapacitetom 2012. godine.
Procenjuje se da će izgradnja koštati 120 miliona evra, a delimično će je finansirati Evropska unija.
Memorandum su potpisali Bugarski energetski holding, preduzeće IG „Posejdon”, čiji je vlasnik grčka kompanija DEPA i italijanski „Edison”.
Tokom gasne krize u januaru ove godine, kada je zbog prekida isporuka ruskog gasa Ukrajini snabdevanje Evrope tim energentom bilo poremećeno, ispostavilo se da je Bugarska jedina zemlja koja nije direktno povezana sa gasnim mrežama susednih zemalja.
Grčka je tek poslednjih dana gasne krize počela da isporučuje Bugarskoj 2,5 miliona kubnih metara gasa dnevno, takozvanim tranzitnim gasovodom kojim se transportuje ruski gas od Bugarske ka Grčkoj i Turskoj.
Bugarska planira da u Grčkoj izgradi terminal za tečni gas, a namerava i da poveže svoj sistem distribucije gasa sa rumunskim, proširi skladište „Čiren”, na severu zemlje, i izgradi novo skladište gasa.
-----------------------------------------------------------
Rusija nije zabrinuta zbog „Nabuka”
Moskva – Rusija nije zabrinuta zbog toga što je sklopljen sporazum o izgradnji gasovoda „Nabuko”, ali smatra da se taj projekat koristi u političke svrhe, izjavio je agenciji Interfaks izvor iz Ministarstva inostranih poslova Rusije. „Ruska strana je mirno prihvatila potpisivanje sporazuma 13. jula u Ankari”, kazao je predstavnik ruske diplomatije. Sporazum su potpisali Turska i četiri članice Evropske unije – Bugarska, Rumunija, Mađarska i Austrija.
Izvor Interfaksa je uputio kritike na račun „Nabuka”, koji bi trebalo da smanji energetsku zavisnost Evrope od Rusije.
On je istakao da nema sigurnih izvora gasa za „Nabuko” i ocenio da se taj projekat koristi u političke svrhe. „Smatramo da je izgradnja tog gasovoda neopravdano politizovana”, kazao je on i dodao da Rusija smatra da „projekti za transport gasa ne bi trebalo da budu utemeljeni na geopolitičkim osnovama, već na ekonomskoj logici, što još nije slučaj sa ’Nabukom’”.
Beta
--------------------------------------------------------
Ozbiljni izazovi i pored „Nabuka”
London – Potpisivanje sporazuma u Ankari između Turske i pet članica Evropske unije o izgradnji gasovoda „Nabuko” je zračak sunca kroz oblake evropske energetske strategije, pred kojom su i dalje vrlo ozbiljni izazovi, kao što je nerešeno pitanje snabdevača gasom, piše londonski „Fajnenšel tajms”.
List ocenjuje da Turkmenistan lako može da okrene leđa Evropi i okrene se Rusiji, za potrebe njenog gasovoda.
Za Iran, Irak i Azerbejdžan se takođe teško može reći da su bezbedni snabdevači. Iako optimisti tvrde da će se izvori stvoriti sami od sebe kada „Nabuko” bude izgrađen, bezbednosni rizici bi lako mogli da odvrate privatne investitore. Sporazum iz Ankare bi se u tom slučaju pretvorio u prazno slovo na papiru, što bi bio poraz za EU, navodi „Fajnenšel tajms”.
List konstatuje da nije u pitanju samo jeftin gas – prošla zima razbila je evropske iluzije o oslanjanju na dobru volju Rusije kao snabdevača.
Osim alternativnih izvora energije, uključujući i izgradnju više postrojenja za preradu tečnog gasa, dopremljenog sa raznih strana, za Evropu je možda najvažnije uspostavljanje jedinstvene energetske infrastrukture i tržišta, koje bi bilo otpornije na nečiju odluku da zavrne slavine.
Pravi test za „Nabuko” je napor Evrope da konačno bude jedinstvena u energetskoj oblasti, prenosi Radio Bi-Bi-Si.
Jedan od lidera je na potpisivanju sporazuma u Ankari pozvao na više „pragmatizma”, a manje „geopolitike”. Kada je u pitanju energija, geopolitika je nešto što nijedan pragmatičan političar ne bi smeo da ignoriše, piše „Fajnenšel tajms”.
Fonet
[objavljeno: 15/07/2009]
