Izvor: Blic, 07.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcionari odlučuju
Akcionari odlučuju
Mnogi navodi u pismu grupe zaposlenih NBS, a u kojem se ukazuje na propuste u DDOR, ne odnose se na NBS. Prave adrese bi bili akcionari, odnosno vlasnici, te njihovi predstavnici u upravnom i nadzornom odboru, kao i oditori.
Sa svoje strane NBS će, ako u okviru svojih nadzornih aktivnosti utvrdi da postoje elementi nekih krivičnih ili drugih prekršajnih radnji, o tome obavestiti nadležne organe, kaže u izjavi za 'Blic' guverner NBS Radovan Jelašić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Navodeći da NBS svoju funkciju kontrole vrši na jednoobrazan način i da u tome DDOR nije nikakav izuzetak, Jelašić kaže:
- O podacima do kojih se dolazi u postupku kontrole, a koji predstavljaju službenu i poslovnu tajnu, ne mogu da govorim ni u slučaju DDOR-a, kao ni kod bilo kog drugog osiguravajućeg društva. Cilj kontrole osiguravajućih društava i nije obaveštavanje javnosti već preduzimanje odgovarajućih mera, bilo da je reč o davanju naloga da se nepravilnosti otklone ili o nalozima za preduzimanje određenih aktivnosti za poboljšanje poslovanja. Ni u tome DDOR nije izuzetak.
Kao primer pogrešno adresirane primedbe u NBS navode tvrdnje iz pisma grupe zaposlenih, a koje se odnose na primanja Borisa Marovića, pomoćnika generalnog direktora DDOR-a. Naime, u pismu se tvrdi da Marović, samo po dva osnova, kao pomoćnik direktora i kao predsednik UO (150.000 plus 105.000 dinara), godišnje zarađuje više od tri miliona dinara. Da li je to istina, kažu u NBS, treba pitati poreske organe.
Drugim rečima, NBS ne zanima koliko je i pod kojim uslovima direktor DDOR sebi i svojim saradnicima dodelio stambenih kredita, koliko je kupio automobila i persijskih tepiha, niti ko i po kojim cenama oslikava portrete uvaženih članova menadžmenta. I dok je sa stanovišta centralne banke takav stav koliko-toliko opravdan, nezainteresovanost zaposlenih u DDOR za neviđeno rasipništvo u njihovoj matičnoj kući teško je razumljiva. I ne može se pravdati čak ni prosečnom zaradom od 60.000 dinara.
B. Krivokapić
