Izvor: Blic, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcije unosne, štednja sigurna
Građani koji nemaju dovoljno znanja i iskustva sa investiranjem, najjednostavnije mogu da zarade oročavanjem dinarske štednje. Znatno veća zarada može da se ostvari trgovinom akcijama na berzi, kao i ulaganjem u investicione fondove. Naravno, treba imati na umu „da veći rizik, nosi i veću zaradu", i obratno.
Kada je Narodna banka Srbije pre nekoliko meseci počela da promoviše dinarsku štednju, Radovan Jelašić, guverner NBS,
poručio je da se mnogo više isplati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulagati dinare u banku nego devize jer „dinarska štednja uvek pobeđuje inflaciju".
Ukoliko se građani odluče za dinarsku štednju, godišnja kamatna stopa je i do 19,5 odsto. Nešto niže kamate, ali isto tako privlačne su i za štedne zapise NBS, gde je kamata na godinu dana 14 odsto.
U slučaju devizne štednje na godinu dana, moguće je dobiti neto prihod od oko četiri do 4,5 odsto. Kamate koje banke nude jesu nešto veće od ovog iznosa i uglavnom su oko pet odsto, ali se na štednju plaća i porez na kapitalnu dobit od 20 odsto kada se ona podigne. Treba imati i na umu i da za veće sume banke neretko nude i više kamatne stope, a one su više i za duže periode otplate.
Atraktivna je i kupovina obveznica stare devizne štednje, gde je neto prinos oko 5,5 odsto u evrima.
- Ipak, ko se iole razume u berzansko poslovanje, najbolje je da ulaže u akcije jer će zarada skoro sigurno biti veća. Za one sa manjim znanjem dovoljno je da odu kod brokera i da sami nasumično odaberu neku od akcije sa kontinuiranog trgovanja. Takvih preduzeća ima pedesetak. Građanin može da ulaže u različite akcije preduzeća, čime smanjuje rizik - kaže mr Goran Nikolić, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
I kod trgovine akcija na berzi mora se računati na plaćanje poreza na kapitalnu dobit od 20 odsto (obračunava se na razliku između prodajne i kupovne cene), kao i na neke manje provizije. Druga mogućnost za zaradu su fondovi. U Srbiji trenutno posluju dva - „Delta plus" i „Fima proaktiv". Oni ulažu novac u akcije, obveznice, kratkoročne hartije od vrednosti, bankovne depozite...
Kod ulaganja u fondove uloženi novac može se uvek povući i to sa pripadajućom zaradom do momenta povlačenja. Kod ulaganja novca plaća se takozvana ulazna provizija koja kod „Delta plusa" zavisi od visine uloženog novca (za uloge do 1.000 evra provizija je pet odsto, a sa povećanjem uloga provizija se smanjuje sve do 0,5 odsto za uloge preko 250.000 evra), dok je kod „Fima proaktiva" jednoobrazna i iznosi tri odsto. Kod povlačenja novca „Delta plus" naplaćuje jedan odsto od ukupno isplaćene sume, dok u „Fima proaktivu" izlazna provizija ne postoji.
- Prednost ulaganja u investicione fondove je smanjenje rizika kojim se izlaže ulagač. Još jedna od prednosti je profesionalno upravljanje novcem, za šta je zadužen portfolio menadžer - objašnjava mr Goran Nikolić.
Takođe, postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalnu dobit od 20 odsto. Kapitalna dobit u ovom slučaju predstavlja razliku između otkupne cene investicionih jedinica i njihove kupovne cene.
BERZA
Neke akcije preduzeća na kontinuiranom trgovanju „Tigar", „Metalac", AIK banka, „Energoprojekt", „Komercijalna banka", Jubmes, „Imlek", „Agrobanka", „Metals banka"... Kupovina i prodaja mora da ide preko brokera, a cena akcije se dnevno menja i svaku zaradu je teško prognozirati.
.jpg)
