Izvor: B92, 27.Nov.2009, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcije kasne i sve manje vrede?
Beograd -- Od predizbornog obećanja da ce građani Srbije dobiti akcije javnih preduzeća u vrednosti od hiljadu evra, kako sada stvari stoje, izgleda neće biti ništa.
Ne samo da su srpske vlasti probile rok do kojeg je građanima trebalo da budu podeljene akcije, nego sada dovode u pitanje i njihovu vrednost. Umesto 80, odnosno 100 evra koliko se prosečan građanin Srbije nadao da će dobiti od države i koliko mu je ta država, odnosno njeni najviši zvaničnici, obećavali, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sada se govori o 20 evra.
Predizborno obećanje iz 2007, da će oko pet miliona građana Srbije dobiti novac na ime besplatnih akcija od privatizacije, moglo bi da bude ispunjeno do kraja ove godine. No, sem takve najave iz Agencije za privatizaciju stiže informacija da se u privatizacionom registru odakle će se deliti novac, nalazi oko 89 miliona evra što znači da svi koji imaju pravo mogu da računaju na manje od 20 evra umesto obećanih 100 ili barem 80.
I mada ovo potvrđuje Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda koji prodaje udele preduzeća na berzi, on napominje da nije u pitanju konačan iznos jer su od ukupno 102 do sada prodate akcije 42 preduzeća.
"Suma novca koja bi se ostvarila prodajom iz portfelja privatizacionog registra nije suma novca na koju se sada pozivaju analitičari i javnost. Moglo bi se reći kada bi se sve to sabralo da je to neki iznos od nekih 250 do 300 miliona evra, to znači da ova suma od 20 evra neće biti konačna i naravno da će se ovaj proces nastaviti”, kaže on.
Ko je u pravu, Akcijski fond ili Agencija za privatizaciju u kojoj kažu da će novac na ime besplatnih akcija biti podeljen do kraja godine čak i u višestruko umanjenom iznosu - u resornom ministarstvu sada ne daju odgovor. No sudeći prema stavovima građana, čini se da nije ni bilo prevelikih očekivanja oko predizbornih pričam jer oni uglavnom navode da i ne očekuju novac od akcija.
Što se pak akcija javnih preduzeća tiče, tek se njima ne bi trebalo nadati do kraja godine, kako je krajem avgusta tvrdio Nebojša Ćirić, državni sekretar u ministarstvu ekonomije. U svetlu krize procenjeno je naime da treba sačekati bolji trenutak kako bi se u igru uključili što bolji kupci.
U javnosti se međutim spekuliše da bi se iduće godine mogla prodati samo Galenika, ali ostaje pitanje da li bi se i te akcije podelile u zakonskom roku od šest meseci od datuma prodaje.
Za sada je od šest preduzeća prodat samo NIS, ali po pet akcija te kompanije ukupne vrednosti oko 30 evra, još uvek nisu podeljene mada je zakonski rok bio 10. avgust. Kao razlog navodi se niz neispunjenih preduslova, kao na primer da NIS još uvek nije akcionarsko društvo.
Branko Pavlović, savetnik malih akcionara kaže da realnih prepreka nema. "Osim što je zakonom država propisala da će posao uknjiženja za pet miliona građana brokeri uraditi besplatno, a država će njima to da plati. Naravno da brokeri neće da rade verujući da će država da im nakandadno isplati tu sumu novca, reč je o 10 miliona evra. Dakle postupak registracije je 10 miliona evra i ako se ne pokriju ti troškovi brokeri to neće hteti ni da rade”, kaže on.
Svojevremeno je vicepremijer Božidar Đelić apelovao na građane koji imaju pravo na besplatne akcije da ovo pravo ne prenose na mešetare, mada je to i zakonom kažnjivo. No to je svakako dobronameran savet pre svega zbog iskustava ranijih privatizacija u kojima su mešetari pokupili kajmak a građani ostali praznih ruku. Sa druge strane, država ne bi trebalo da se ponaša kao tutor građana posebno ako ima naznaka da takvo ponašanje nekoj kompaniji u svetlu krize može da ide u korist.
On objašnjava i da je "što se druge dileme tiče, NIS i danas akcionarsko društvo ali zatvorenog tipa, ne posluje na berzi. Pitanje je kada će se podeliti akcije na berzi i kada će moći njima da se trguje na berzi a to zavisi od daljeg postupka otvaranja akcionarskog društva što je u nadležnosti samog NIS-a. Taj rok ne može biti duži od godinu dana od kada se akcije podele”.
Broker Branislav Jorgić, smatra da je razlog svih ovih odlaganja to što se vlasti nadaju da će akcije iduće godine vredeti više.
"Međutim, prodaju akcija u ovom slučaju ne vrši država nego vrše oni koji su dobili akcije, tako da država u suštini ne bi trebalo mnogo da vodi računa da li će oni u vreme krize izgubiti ili će sa odlaganjem kasnije sledeće godine nešto dodatno profitirati”, smatra Jorgić.
On dodaje da je „druga stvar tehnički dosta složen postupak jer se radi negde o blizu pet miliona akcionara koji treba da dobiju te akcije. Treća stvar bi možda mogla da bude i politička, a to je da ne postoji konsenzus u smilsu kada i na koji način treba otvoriti to tržište NIS-ovih akcija”.
.jpg)
