Izvor: B92, 24.Dec.2012, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agrobanka ne vraća pare klijentima
Beograd -- Bankrot Agrobanke i prebacivanje depozita njenih klijenata u Poštansku štedionicu trebalo je da bude bezbolan proces koji će zaštititi sve od gubitka novca.
Međutim, za mnoge je bankrot Agrobanke značio upravo suprotno, piše Danas.
One firme koje su za svoje poslove legalno tražile garancije Agrobanke i za taj posao joj plaćale standardnu nadoknadu ostale su i bez tog novca, i bez garancije koje više ništa ne vrede.
Međutim, ono što je još >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gore, ostali su i bez ogromnih depozita koje je Agrobanka zahtevala i dobijala od mnogih regularnih klijenata, kako bi pristala da im odobri garanciju.
Prema određenim, računicama, ima čak 96 miliona dinara ovakvih namenskih depozita koji nikada neće biti vraćeni njihovim vlasnicima.
Samo u jednom od takvih slučajeva, Agrobanka je zadržala 2,5 miliona dinara špediterske firme kojoj je odobrila garanciju i koje sada odbija da vrati. Klijent je, još dok nije bilo poznato da je Agrobanka dovedena do same propasti, od te banke tražio garanciju na iznos od pet miliona dinara, za šta je banci platio regularnu nadoknadu od dva odsto, odnosno 100.000 dinara.
Ali, banka je, da bi pristala da odobri garanciju, tražila od špediterske firme da položi namenski i depozit od 2,5 miliona dinara "kao obezbeđenje da će firma poslovati po zakonu, odnosno da će redovno plaćati carine i druge dažbine“. Firma, u kojoj zbog pokrenutog sudskog postupka ne žele javno da govore o ovoj stvari, stavlja traženi novac na račun i dobija garanciju.
Problem je nastao kada je nedavno firma tražila od Agrobanke zatvaranje garancije i shodno tome, svojih 2,5 miliona dinara nazad. Umesto novca, od stečajnog upravnika stiže poruka da "stanu u red“ i da se u sudskom postupku naplate iz stečajne mase, što u praksi znači najverovatnije nikad.
S druge strane, država garantuje za sve depozite građana, preduzetnika i malih i srednjih preduzeća do 50.000 evra, što znači da bi po tom osnovu kompanija trebalo da može da se namiri iz državnih sredstava, a pošto je prilikom gašenja Agrobanke njene deponente preuzela Poštanska štedionica, za očekivati je bilo da ovakve situacije u kojima propala banka prosto zadržava nečiji novac, neće iskrsavati. Očigledno je da u brzini u kojoj je čitava transakcija brisanja Agrobanke izvršena, ovakvi slučajevi nisu uzeti u obzir.
