Izvor: B92, 13.Apr.2012, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agrobanka istopila profit bankarima
Beograd -- Domaći bankarski sistem, uprkos znatnom prelivanju krize iz realnog sektora, nastavio je pozitivno poslovanje i u prošloj godini.
Ipak, za razliku od prethodnih tranzicionih godina, ukupna dobit banaka znatno je umanjena, pre svega, kao posledica velikog gubitka Agrobanke.
Profitabilnost bankarskog sektora je u velikoj meri narušena velikim gubitkom Agrobanke. Dobitak pre oporezivanja iznosio je svega 1,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 95 odsto u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na 2010. godinu.
Kada bi se sagledao učinak bankarskog sektora bez Agrobanke, ukupna bruto dobit bila bi skoro 31 milijardu dinara, odnosno 22 odsto više nego godinu dana ranije. Prinos na kapital iznosio bi 5,3 odsto, solidno za godinu krize, ali svakako daleko ispod želja akcionara banaka koje posluju na domaćem tržištu.
Agrobanka, druga po veličini banka sa izraženim državnim interesom, u prošloj godini doživela je kulminaciju lošeg poslovanja te je Narodna banka uvela prinudnu upravu u njoj. Preliminarni rezultati pokazuju gubitak ove banke od oko 290 miliona evra, što je gotovo identično ukupnoj dobiti koju su ostvarile sve ostale banke zajedno. Usled ozbiljnosti situacije i ogromnog tereta koji bi ovaj gubitak mogao imati i za budžet, NBS je naložila novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.
Lider po profitu je Banka Inteza sa rekordnom dobiti u istoriji poslovanja ove banke kod nas od 10,7 milijardi dinara. Rajafajzen banka napravila je veliku ekspanziju poslovanja lane zabeleživši bruto dobit od 5,3 milijarde dinara, dok je Unikredit banka najbolju godinu otkada je došla na domaće tržište okončala sa bruto dobitkom većim od pet milijardi dinara.
Komercijalna banka nastavila je da poboljšava efikasnost dostigavši lane bruto dobit od nepune četiri milijarde dinara, dok je među vodećim bankama po apsolutnoj dobiti najveći pad zabeležila niška AIK banka čija je dobit pre oporezivanja iznosila 3,3 milijarde dinara. Uprkos ovom padu, ova jedina veća banka bez dominantnog vlasnika i dalje beleži prinos u odnosu na aktivu i kapital veći od proseka bankarskog tržišta.
Ne računajući Komercijalnu banku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog sistema. Štaviše, neke od njih kandidovale su se za budžetsku pomoć pa je i naša zemlja priključena spisku država koje su sredstvima poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema.
Zahvaljujući položaju na tržištu i rezultatima poslovanja, Komercijalna je verovatno jedina banka u kojoj država ima izražen interes, a koja bi lako mogla pronaći strateškog partnera, dok ostale banke uglavnom imaju marginalnu ulogu na tržištu.
Razvojna banka Vojvodine, koja posluje pod kontrolom AP Vojvodine, i beogradska Privredna banka takođe su napravile gubitke u protekloj godini, što je uz golemu problematičnu aktivu ovih banaka dovelo do usvajanja državnog programa pomoći ovim bankama kroz emisiju obveznica u zamenu za kontaminiranu aktivu.
Poštanska štedionica, premda uz slabiji krajnji rezultat, nastavila je da uspešno posluje zahvaljujući velikoj mreži filijala i veoma lojalnom segmentu klijenata koji i dalje zadržava, dok je Čačanska banka održala stabilno poslovanje kome je u velikoj meri doprineo kreditni i vlasnički odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ostale banke u kojima država ima direktan ili indirektan većinski interes, zauzimaju udeo na tržištu manji od jedan odsto.
