Izvor: B92, 07.Maj.2012, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agrar: Gajimo, pa onda bacimo
Beograd -- Poljoprivrednici iz Suvobora, nedaleko od Gornjeg Milanovca, ali i iz Brajića, Koštunića i Teočina, nudili su ovih dana lanjski krompir besplatno.
Kažu da ne uspevaju da ga prodaju, a magacini su im puni. Uz to i tvrde da se krompir uvozi, dok oni ne znaju šta će sa svojim.
Ovakvi slučajevi u javnosti izazivaju nevericu, ali kako objašnjavaju stručnjaci, nisu usamljeni, odnosno retki. A kažu, biće i sve češći, ukoliko se sami proizvođači ne organizuju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U Srbiju se, naime, prema podacima Privredne komore Srbije, uz krompir, uvozi još ceo niz povrtarskih proizvoda koji se i kod nas uspešno gaje. Uvoze se kupus, crni luk, beli luk, šargarepa, krastavci, paprika, paradajz, boranija... pojedine vrste pšenice.
JABUKA, KRUŠKA, ŠLJIVA
I voće se našlo na uvoznim listama. Ne samo ono „južno" (agrumi) koje kod nas ne uspeva već i - šljive, pa čak i maline. Čak smo i kruške uvozili iz Južne Koreje. Uvoz jabuka je uobičajen, i one stižu iz Makedonije, Poljske... Često su jabuke u srpskim voćnjacima ostajale neobrane, jer je cena bila tako niska da se berba nije isplatila, ali su zato uvoznici odradili svoje.
Pasulj i beli luk u Srbiju stižu iz Kine, Kazahstana, Kirgistana, Argentine, pa i sa Madagaskara. Turska i Makedonija, inače, redovno nas snabdevaju čitavom paletom povrća, prema „sezonskoj satnici". Pšenica tvrdog zrna uobičajeno se uvozi iz Kanade, pošto se njome popravlja kvalitet za neke specijalne proizvode.
"Imamo liberalizovano tržište poljoprivrednih proizvoda, a ovo što se sada dešava sa krompirom jedna je od posledica", ističe Vojislav Stanković, specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
"Krompir je, naime, prošle godine, u ovo doba „držao" dobru cenu, pa su se mnogi povrtari ponadali da će tako biti i ove godine. To se, međutim, nije dogodilo, pa sada imamo problem sa viškom proizvoda. U isto vreme, međutim, veliki broj naših povrtara svoju robu ne dorađuje, ne pakuje, i ne skladišti adekvatno, pa je, samim tim, za nju teško pronaći kupca", kaže Stanković.
Veliki kupci, pre svega lanci marketa, kako objašnjava Stanković, izuzetno mnogo paze na kvalitet, ali i na izgled proizvoda koji se nude u njihovim prodavnicama.
"Treba, međutim, imati u vidu i da je trgovačkim lancima daleko lakše da uvezu gotovu, kalibriranu, dorađenu i upakovanu robu, nego da je kupuju u rinfuzi i dorađuju u posebnim centrima. Ovakvi centri za doradu, odnosno sortiranje, pakovanje i skladištenje nama nedostaju, pre svega u voćarskim i povrtarskim krajevima", objašnjava Stanković.
Nije samo krompir nuđen u bescenje. Imali smo situaciju da se domaći paradajz prodaje za samo nekoliko dinara. Ali ipak se i tada, za mega-markete, nabavljao paradajz iz – uvoza, kaže Stanković.
