Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Nov.2015, 05:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afrika tone zajedno s Kinom
Privrede zemalja afričkog kontinenta manje je otporna no što se mislilo. Pobornici priče o napretku Afrike kroz brz privredni rast proteklih petnaest godina uglavnom su poricali da je upečatljiv privredni učinak tog kontinenta tesno povezan s prodajom sirovina Kini. To uverenje je danas na ozbiljnoj proveri.
Izgledi tog kontinenta znatno su smanjeni. Zamah u rastu većeg dela podsaharske Afrike jenjava. Međunarodni monetarni fond računa da će ove godine stope rasta u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << delu sveta pasti na najniži nivo zabeležen još pre svetske finansijske krize, a naredne godine tek će neznatno porasti.
Poput mnogih privreda u nastajanju, i države podsaharske Afrike polako shvataju kako je uznemirujuće velik deo privrednog rasta zabeleženog posle 2000. godine bio zasnovan na izvozu skupih sirovina i uvozu jeftinog kapitala. Kina je najbolji trgovinski partner tog regiona. Zato pad prihoda od prodaje robe Kini negativno utiče na privredu afričkih zemalja.
Ne iznenađuje to što najugroženiji jesu proizvođači nafte, poput Nigerije i Angole, koji znatno trpe zbog pada cene nafte na svetskom tržištu. MMF je svoja ovogodišnja predviđanja rasta za osam najvećih izvoznica nafte, koje obezbeđuju skoro polovinu bruto domaćeg proizvoda suptropske Afrike, smanjio sa sedam odsto na tri i po odsto.
Određeno usporavanje privrednog rasta bilo je neizbežno, ali vlade tih država nisu se dobro pripremile. Pošto protekle decenije nisu ulagale dovoljno prihoda u obnovu rezervi, mnoge su u škripac s robom ušle s manje fiskalnog prostora no što su ga imale pred globalnu finansijsku krizu.
Države s osrednjim prihodom, koje su izvozile znatnu količinu robe, takođe su osetile posledice. Na primer, Gana trpi zbog pada cene zlata. Ona je i poučan primer kako loše upravljanje prirodnim dobrima blagoslov može pretvoriti u kletvu.
Gana je 2007. godine otkrila naftu i počela njenu eksploataciju 2010. Ali, umesto da smanji državni dug i da prihode čuva u nekom samostalnom fondu ili ih uloži u povećanje domaćih proizvodnih kapaciteta, Akra je kupovala domaću popularnost tako što je očekivani prihod upotrebila za davanje trostruko većih plata javnim službenicima i za povećanje subvencija u energetici, i što je uzimala velike pozajmice iz inostranstva.
U tome nije dugo bila jedina. Nekoliko afričkih država prvi put u svojoj istoriji izdalo je evroobveznice, pošto je traganje za dobiti u svetu superniskih kamatnih stopa investitore dovelo i u te zapostavljenje delove sveta u razvoju.
U slučaju Gane, groznica pozajmljivanja u inostranstvu danas izgleda mnogo šašavija no što je tad izgledala. Pokazatelj zaduženosti te zemlje uvećavao se poput spirale, a valuta je tonula. Zato je valada letos pozvala MMF u pomoć.
Izgleda da države podsaharske Afrike nisu iskoristile povoljno spoljno okruženje za uvođenje raznolikosti i jačanje svojih privreda kako bi one cvetale uprkos promenama u tom okruženju. One moraju poboljšati slabo poslovno okruženje i lošu infrastrukturu, ako žele da se izdignu iznad tradicionalnog manira zavisnosti od ćudljivog robnog tržišta i tržišta kapitala.
Nema mesta preteranom pesimizmu. Taj kontinent ima ogromni potencijal, a usporavanje rasta je mnogo manje nego na drugim tržištima u razvoju. Ipak, nerazvijenost i nejednakost i dalje su vrlo izraženi. Ideja da je podsaharska Afrika krenula putem održivog rasta, koji će veliki deo afričkog stanovništva iščupati iz bede, zasad deluje suviše optimistički.
Prevela Jelena Milojković
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Limited
Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine sa londonskim Financial Timesom
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
