Izvor: B92, 17.Apr.2015, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aflatoksin preživeli, ali gas neće
Taman smo povratili tržišne pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika kukuruza i oporavili se od afere „aflatoksin", a sada nam preti nova muka.
Ovog puta problem nije na njivama već u sušarama, odnosno industrijskim mlinovima, čije je poslovanje dovedeno u pitanje zbog enormnog povećanja cene gasa.
Pošto čak 75 odsto kukuruza koji izvozimo moramo da osušimo, a po potrebi sušimo i pšenicu, ako se rešenje ne nađe, može se lako dogoditi da ostanemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez velikog dela deviznog priliva vrednog i 600 miliona dolara godišnje.
Iz Vojvodine je lane izvezno kukuruza za 390 miliona dolara, što je 7,5 odsto njenog ukupnog izvoza. Žuto zrno je vodeći izvozni proizvod Srbije, a naša zemlja je deseti izvoznik te žitarice u svetu. Na CEFTA tržištu ubedljivo vodimo i kao proizvođač i kao trgovac.
“Primenjena je nova metodologija obračuna pa su februarski i martovski računi za gas za sušare uvećani čak pet puta u odnosu na januarske. Reč je o apsurdu koji bi nas mogao skupo koštati”, objašnjava direktor Žitovojvodine Zdravko Šajatović.
Naime, u tom periodu potrošnja gasa u sušarama je nula kubika, a nova cena je obračunta samo na osnovu stavke „korišćenje kapaciteta”, objašnjava Šajatovi, i napominje da sušare zapravo rade tri meseca godišnje. Pšenica se suši po potrebi u julu, a kukuruz u oktobru i novembru.
Po njegovim rečima, februarski i martovski računi za gas iznosili su od 400.000 do 600.000 dinara, u zavisnosti od veličine sušare, a neke firme imaju po pet-šest, pa i više sušara, što je ogroman trošak.
Ako tako ostane, taj trošak će se prevaliti na leđa primarnog agrara, poljoprivrednici će odustati od sušenja kukuruza i pšenice, a to podrazumeva i lošiji tehnološki kvalitet, ističe Šajatović.
“Ovako će izvoz žitarica doći u problem, i u tom slučaju, izvestan je haos na domaćem tržištu, što ne ide u prilog nikome, a opet će najviše stradati poljoprivrednici. Domaće tržište bilo bi zagušeno, cene bi pale...”, kaže on i naglašava da godišnje izvozimo tri miliona tona pšenice i kukuruza, i da nema nijedne proizvodnje u Srbiji koja donosi takav devizni priliv.
Inače, cena gasa koju plaćaju sušare sastoji se iz tri komponente: troška transporta, troška distribucije i kubika.
Sušare plaćaju trošak transporta svih dvanaest meseca, ali nema smisla da plaćaju tako skupe kubike gasa kada ga koriste tek nekoliko meseci.
Žitovojvodina je predložila rešenje da sušare koje su direktno povezane na transport ugovore mesečne, a ne godišnje količine gasa. Međutim, veliki broj ih je na distributivnom sistemu i za njih se, prosto, mora naći druga metodlogija obračuna za taj energent.
Ta organizacija je pre dva dana u Novom Sadu održala i skup s kojeg je potekla inicijativa i predlog upućen Agenciji za energetiku da se sagledaju sve mogućnosti za smanjenje troškova transporta i distribucije prirodnog gasa.
Državni sekretar za poljoprivredu Željko Radošević, koji je prisustvovo skupu, rekao je da će Ministarstvo poljoprivrede poduzeti sve da se problem reši.
