Izvor: Politika, 06.Mar.2013, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afera mleko još čeka rasplet
Postavlja se pitanje da li će smenom četvoro ljudi iz Ministarstva poljoprivrede problemi ne samo sa mlekom, već i hranom uopšte biti u Srbiji rešeni kao u evropskim zemljama
Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku biće vraćen sa 0,5 na maksimalnih 0,05 mikrograma po kilogramu, najavio je juče Goran Knežević, ministar poljoprivrede. Ova vest stigla je svega četiri dana nakon što je odluka Vlade Srbije o deset puta većoj dozvoljenoj koncentraciji ove materije objavljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u „Službenom glasniku”.
Ali, i dan pre zvaničnog objavljivanja rezultata kontrole uzoraka mleka koji su poslati u Holandiju, a koji preliminarno, kako saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede, pokazuju „povišen nivo aflatoksina u pojedinim uzorcima”.
Pravilnike o stočnoj hrani i dalje niko ne pominje, iako je uzrok aflatoksina u mleku zaražen kukuruz i sve dok se ti propisi ne pooštre ovakva situacija će teško moći da se reši.
Istovremeno, juče je i potvrđeno da će zbog „afere mleko” biti smenjena četiri direktora i načelnika odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede. U ovom ministarstvu juče nisu mogli da preciziraju njihova imena, niti su to mogli u službi za informisanje Srpske napredne stranke, ali kako saznajemo, to su: Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, Ivan Sočo, direktor Uprave za veterinu, Slađana Lukić, načelnica Odeljenja za zdravlje bilja i biljni karantin i Slobodan Vladić, načelnik Odeljenja fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane. Kako saznajmo, to su uglavnom ljudi iz struke koji već godinama rade ovaj posao, dok je Ivan Sočo zapravo vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, tu je postavljen u novembru prošle godine i kako prenose mediji, kadar Srpske napredne stranke.
Postavlja se sada pitanje da li je samo država kriva za „aferu mleko” i da li će smenom četvoro ljudi iz Ministarstva poljoprivrede problem sa mlekom u Srbiji biti rešen. Naravno da neće. Ali će njihova smena biti nauk budućima da se bolje pozabave odgovornim poslom koji obavljaju.
Međutim, sistem kontrole hrane u Srbiji je drastično promenjen donošenjem Zakona o bezbednosti hrane 2009. godine i 99 odsto odgovornosti prebačeno je na proizvođače. Država se u tom lancu bavi samo nadzorom kontrole koju su proizvođači dužni da sami sprovode, i tu leži njena odgovornost ako je bilo propusta, a pokazalo se da jeste. I svi drugi u lancu proizvodnje mleka imali su određeni stepen odgovornosti, proizvođači hrane za životinje takođe su morali da znaju da će zbog sušne godine imati problem sa kukuruzom. Po novom zakonu proizvođači su dužni da sprovode sistem samokontrole, koji se zasniva na principu Hasapa, kontrole kritičnih tačaka proizvodnje.
Ministar Knežević juče je podsetio i da će iz Holandije danas stići rezultati superanalize uzoraka mleka i dodao da će, ako se pokaže da je u nekim uzorcima koncentracija aflatoksina veća od 0,05 mikrograma po kilogramu, to mleko biti uništeno. Da podsetimo, na superanalizu je poslato 48 uzoraka mleka koji su bili povučeni iz prodaje u Srbiji.
----------------------------------------------------------------
Šta je zeolit
Već nedeljama se priča o mineralu zeolitu i tome da bi mogao da apsorbuje aflatoksin u telu životinje i pročisti mleko od ove materije. Međutim, malo se zna o tome šta je to zeolit i da li baš tako deluje.
Dr Nevenka Rajić, predsednica Zeolitskog društva Srbije i profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je zeolit naziv za vrstu minerala vulkanskog porekla.
– Srbija raspolaže značajnim količinama klinoptilolita, koji je najrasprostranjeniji prirodni zeolit. Ovaj mineral se slabo eksploatiše mada su obavljena brojna ispitivanja koja ukazuju da ima odličnu efikasnost u uklanjanja mnogih teških metala iz otpadne vode, ima odličan apsorpcioni kapacitet i može se koristiti u poljoprivredi za posipanje zemljišta i uklanjanje mirisa na farmama – objašnjava ona, dodajući i da se lako modifikuje do oblika koji može da posluži za uklanjanje arsenata, nitrata i drugih toksičnih jona koji se javljaju u izvorima vode za piće.
– U stručnoj i naučnoj literaturi postoje podaci da klinoptilolit za sebe vezuje mikotoksine, pa i aflatoksin. Na žalost, ovaj zeolit nije ispitan u „in vivo” uslovima. Ovo važi i za njegovu potencijalnu upotrebu u humane svrhe. Da bi se izveli zaključci o korisnosti ovog minerala za čoveka, neophodno je prethodno izvršiti pretklinička i klinička ispitivanja. Ona do danas nisu izvršena niti u svetu, niti u našoj zemlji – kaže dr Rajić, ali dodaje da ima podataka o tome kako dodatak zeolita (do pet odsto) ima pozitivan uticaj na metabolizam životinja. Ne postoje, međutim, podaci o tome koliko dugo zeolit može da se daje životinjama.
Dragan Glamočić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da nema nekih posebnih ograničenja kod upotrebe zeolita u ishrani stoke, ukoliko se dodaju vitamini i minerali. Ipak, ističe, zeolit nije svemoguć, jer ne može u potpunosti da eliminiše aflatoksin u mleku.
– Može da odstrani 50 pa čak i 80 odsto aflatoksina, ali ne može da ih svede na nulu – ističe Glamočić. Na pitanje kako je Mađarska uspela da reši ovaj problem i da li je ostvarivo postići tih nula odsto aflatoksina u mleku, Glamočić tvrdi da tako nešto jednostavno nije realno i da se to može postići samo u pojedinim uzorcima, a nikako u mleku koje se nalazi na tržištu.
I. Albunović, S. Despotović
objavljeno: 06.03.2013.
