Izvor: Vostok.rs, 13.Sep.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Aduti“ Rusije u igri za gas
13.09.2011. -
Perspektive Štokmanovskog nalazišta kondenzovanog gasa, koji neki nazivaju najambicioznijim projektom u svetskoj eksploataciji gasa razmatraju učesnici Međunarodne konferencije za osvajanje resursa nafte i gasa ruskog Arktika i kontinentalnog dela. Debatama rukovodi direktor instituta za probleme nafte i gasa, akademik Anatolije Dmitrijevski. Pred odlazak na konferenciju u Sankt-Peterburg on je dao intervju za „Glas Rusije":
Danas je za Arktičko kopno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prikovana pažnja celog sveta. U kraju Severnog Ledenog okeana i njegovoj akvatoriji koncentrisane su gigantske rezerve ugljovodoničke sirovine. Naši stručnjaci na brodu „Profesor Štokman", koji je dobio ime u čast ruskog naučnog-okeanologa, otkrili su ovo nalazište na šesto kilometara severoistočno od Murmanska. Pronađen je resurs od 3,7 triliona kubnih metara prirodnog gasa, što je jedan i po put više od rezervi Norveške – glavnog isporučioca gasa u Evropi. Naši partneri u osvajanju „Štokmana" jesu norveška kompanija "Statoil” i francuska "Total”. Planirano je da se gorivo doprema u cevovod „Severnog toka" i da se u koncentrovanom vidu isporučuje u Južnu Ameriku, Indiju i Kinu. Tržište azijsko-tihookeanskog regiona koje brzo raste, može postati prioritetno za našu industriju KPG (komprimovanog prirodnog gasa).
Podsetićemo da su prvobitno autori projekta na Arktičkom kopnu računali na tržište SAD. Međutim, tamo je „bum" sa škriljcem bukvalno pomrsio sve konce. Raste eksploatacije škriljca, što već dovodi do konzervacije fabrika za regasifikaciju komprimovanog gasa u državama i do dempinga cena gasa. Jasno, Rusija je počela da traži druge potrošače. Da li je ovo odložilo rok za puštanje „Štokmana" u pogon, koje je bilo planirano za 2013. godinu? – pitanje upućujemo akademiku DMITRIJEVSKOM:
Da, rok za realizaciju je pomeren. I to je prirodno: projekat je složen, potrebna je dobra priprema. Norvežani su svoja nalazišta puštali za 8-9 godina, a s podvodnom eksploatacijom i za čitavih 11-12 godina posle otkrivanja. „Štokman" se uklapa u ove parametre. Iako, slađem se s vama, problem prodaje postoji i s njim je pre svega povezana realizacija investicionog rešenja projekta:
Partneri pažljivo proučavaju tržište gasa uzimajući u obzir bukvalno sve: „groznicu škriljca", nesuglasice oko cene gasa između Rusije i Ukrajine, situaciju u Africi, indekse poslovne aktivnosti, usporavanje tempa rasta svetske ekonomije. Sve su to rizici koji ne čine investitore optimističnijima.
Međutim, postoje i dugoročne računice. A one kažu: do 2030. godine će potreba Evrope za gasom porasti do 150 milijardi kubnih metara. Kako ispuniti ovu nišu? Ekološki opasnom eksploatacijom gasa od škriljca, sunčevim baterijama ili porastom uvoza KPG iz Katara? Da, naravno, ako se može računati na stabilnost isporuka iz zemlje, čiji vladar emir sedi na tronu 33 godine i gde su sve političke partije zabranjene" Rusija decenijama ostaje verna svojim obavezama realno se brinući za diverzifikaciju maršruta, a to znači i za energetsku bezbednost Evrope. Topao i kvalitetan ruski gas sa dna Barencovog mora doći će ovamo krakom „Severnog toka" 2016. godine, izjavio je nedavno Vladimir Putin. I pozvao je na donošenje investicione odluke o Štokmanovskom projektu još do kraja ove godine.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
