Izvor: B92, 29.Avg.2014, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ASNS kroji zakon prema sebi?
ASNS predstavio je svoj Predlog zakona o sindikatima koji predviđa novi način organizacije sindikata u Srbiji i utvrđivanja njihove reprezentativnosti.
ASNS će taj Predlog zakona dostaviti resornom Ministarstvu rada, a predsednica tog sindikata Ranka Savić kaže da očekuju da budu aktivan učesnik u izradi zakona o sindikatima.
Izmene koje su predložili tiču se pre svega novog načina organizacije sindikata u Srbiji, promena kriterijuma za utvrđivanje reprezentativnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povećanja broja članova Socijalno ekonomskog saveta (SES) kao i ukidanja novčanih naknada za članove SES-a.
Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić rekao je da je plan ministarstva da se do kraja 2016. godine uskladi radno zakonodavstvo sa propisima EU i standardima. Prema njegovim rečima, potrebno je da se odredbe koje se odnose na sindikate, izbace iz Zakona o radu, i napravi potpuno nov zakon o sindikalnim i organizacijama poslodavaca. Lazić je naveo da bi taj zakon, trebalo da bude rezultat socijalnog dijaloga i šireg konsenzusa, a u raspravu bi trebalo da se uključi više sindikata, poslodavačkih organizacija kao i šira stručna javnost.
Savić je na okruglom stolu navela da bi, prema predlogu ASNS, sindikalne centrale trebalo da budu krovne organizacije, da vode evidenciju o broju svojih podružnica i obaveste poslodavca ko rukovodi sindikatom u njihovoj firmi.
Ona je ukazala da je do sada, zato što je to bilo propisano zakonom, u Srbiji registrovano više od 20.000 sindikata, te da je svaki od njih imao status pravnog lica, račun u banci i bio posebno registrovan u Ministarstvu rada.
ASNS predlaže i da se smanji cenzus za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, koji sada iznosi 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a to je oko 170.000 članova, rekla je Savić i uporedila tu cifru sa 10.000 potpisa, koliko je neophodno nekoj političkoj stranci da bi bila registrovana.
Prema njenom mišljenju, za učešće u SES-u cenzus bi trebalo da bude 50.000 članova, reprezentativnost sindikalne centrale trebalo bi dokazivati sa 20.000 članova i najmanje pet granskih sindikata, dok bi o reprezentativnosti sindikata trebalo da odlučuje posebno telo sastavljeno od stručnjaka.
ASNS smatra da bi u radu SES-a, pored predstavnika sindikata i poslodavaca, trebalo da učestvuju i predstavnici nezaposlenih, penzionera, studenata, poljoprivrednika... Savić je istakla da članovi SES-a ,prema njihovom predlogu, ubuduće ne bi trebalo da dobijaju novčane nadoknade za svoj rad.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, naglasio je da ta organizacija podržava predloge ASNS za novi zakon. On je istakao da je, takodje, neophodno utvrditi ko su u Srbiji nesavesni poslodavci koji probleme prave ne samo radnicima, već i drugim poslodavcima.
Predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović rekao je da je u Srbiji država najveći poslodavac, jer od 1.700.000 zaposlenih, ona upošljava oko 800.000.
Zato bi država, kao najveći poslodavac, trebalo da ukine novčane prinadležnosti za članstva u upravnim i nadzornim odborima, jer za to godišnje troši između 400 i 500 miliona evra, rekao je on.
U radu današnjeg okruglog stola učestvovali su i predstavnici skupštinskog Odbora za rad Vesna Rakonjac i Mirjana Dragaš, Konfederacije slobodnih i nezavisnih sindikata kao i stručne javnosti.
