Izvor: Politika, 02.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AIK banka profitabilna kao Dojče banka
Niška banka ostvarila identičnu petogodišnju profitnu stopu od 24 odsto kao i nemačka banka. – Naša banka ima osam puta veći prosečni petogodišnji rast prihoda
Uprkos svim teškoćama s kojima se akcionarska društva suočavaju, od ekonomske i političke nestabilnosti, nedovoljno uređenog ambijenta za poslovanje, visokih troškova finansiranja, neki od emitenata čijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi su u prethodnih pet godina ostvarili izuzetno dobre rezultate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovanja. Čak iznad svetskog proseka. Tako je AIK banka ostvarila identičnu prosečnu petogodišnju profitnu stopu od 24 odsto, kao i čuvena Dojče banka, koja se kotira na berzi u Njujorku, navodi u ekskluzivnoj analizi za naš list dr Tomislav Brzaković, direktor KBK brokera i jedan od naših najuglednijih eksperata za finansijska i tržišta kapitala.
Istovremeno, AIK banka ima čak osam puta veći prosečni petogodišnji procenat rasta prihoda i preko dva puta veći rast dobiti od nemačke banke!
Ovakvi impresivni rezultati su značajan osnov za optimizam u pogledu kretanja budućih cena kapitala srpskih kompanija na berzi, smatra naš sagovornik.
Međutim, od prošlih rezultata su mnogo važniji budućih. Po pravilu, osnovu za njihovu projekciju predstavljaju rezultati u prošlosti, koji, ipak, nisu garancija da će se uspeh obavezno ponoviti.
Pri projekciji budućih cena najčešće se prave optimistička, pesimistička i srednja procena. Jedan od popularnih metoda procene se zasniva na multiplikaciji maksimalnih i minimalnih vrednosti P/E racija i dobiti, čime se, u prevodu, izračunavaju potencijalne najviše i najniže cene akcija u budućem periodu.
– Kompanija koja je već dostigla zenit u poslovanju, nakon koga se očekuje stagnacija i opadanje ostvarenog profita, biće suočena sa neminovnim padom cena svojih akcija – ukazuje Brzaković. – Jednostavno, investitori će se usmeriti ka onima sa boljim perspektivama, povećavajući tražnju, a posledično i cenu akcija tih kompanija.
Kada se navedeni principi primene u proceni kretanja cena akcija u Srbiji, čak i uz krajnje opreznu pretpostavku o znatno manjem rastu dobiti u budućem periodu od onih ostvarenih u prošlosti, može se reći da su cene većine akcija u takozvanoj BUY poziciji: odnosno, da su ispod realne vrednosti.
Pouzdanost takve procene potvrđuje i PEG racio koji kod svih emitenata iz tabele, osim Energoprojekta, ima vrednost manju od 1,5, što se uzima kao gornja granica ispod koje se akcije smatraju potcenjenim.
Pri tom kod AIK banke, Soja-proteina i Veterinarskog zavoda ovaj pokazatelj ima vrednost manju od jedan.
To znači da, ako bi se cene akcija kretale u pravcu na koji ukazuje procena bazirana na pretpostavci o rastu dobiti od 20 odsto godišnje, da bi investitori u narednih pet godina mogli da očekuju godišnji prinos (kapitalna dobit plus dividenda) od investiranja u Energoprojekt i Soja-protein oko 80 odsto, od Globos osiguranja više od 60 procenata, od AIK banke oko 50 odsto, što su znatno viši prinosi od prinosa na američkom tržištu.
Onog trenutka kada se investitori saglase sa iznetim procenama krenuće njihova pojačana kupovina potcenjenih akcija, pri čemu će povećana tražnja dovesti do rasta cena, koji će trajati do uspostavljanja ravnotežne cene u budućnosti, tvrdi naš sagovornik.
– Analogno staroj narodnoj „ko prvi devojci...” investitori koji pre drugih po nižim cenama kupe potcenjene akcije imaće priliku za ostvarenje veće zarade u budućnosti. Kako cene akcija imaju tendenciju da se, pre ili kasnije, kreću oko svoje ravnotežne vrednosti, čini se da se nalazimo u fazi kada treba ozbiljno razmišljati o kupovini potcenjenih akcija na srpskom tržištu, koje su u pojedinim periodima nagrađivale investitore visokim prinosima – ubeđen je Brzaković.
-----------------------------------------------------------
Tržišna pravila
– Stara je istina da akcije vrede onoliko koliko je neko spreman da za njih plati, odnosno da ponuda prodavaca i tražnja kupaca determinišu cenu – podseća Brzaković. – Maksimalna ponuda akcija na sekundarnom tržištu je ograničena ukupnom emisijom, a ponudu kreiraju oni koji žele da akcije prodaju. S druge strane, tražnju na sekundarnom tržištu stvaraju zainteresovani kupci akcija, čija veća želja da kupe akcije gura cenu naviše.
Ukoliko tražnja prevazilazi ponudu, cene će početi da rastu, a kad većina investitora zaključi da su akcije preskupe, pašće tražnja, što će usloviti pojeftinjenje akcija do neke nove „ravnotežne” cene.
Vrednost akcija i vreme za transfer vlasništva, odnosno prodaju i kupovinu, vlasnici i investitori procenjuju na osnovu finansijske snage emitenta na osnovu ostvarene dobiti u prošlosti. Stoga je za ispravnu procenu poželjno da se sagledaju rezultati poslovanja u što dužem vremenskom periodu, jer je pretpostavka da će takav trend nastaviti i u budućnosti. Takve kompanije po pravilu nose manji rizik od kompanija koje imaju veliku nestabilnost u ostvarenju prihoda i dobiti.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 03/08/2008]
