Izvor: Blic, Beta, 18.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AERS: Srbija bi 2009. naftu mogla da plaća 50 dolara
Predsednik saveta Agencije za energetiku (AERS) Ljubo Maćić, ocenio je da bi ove godine Srbija mogla plaćati naftu oko 50 dolara, dok bi prosečna godišnja uvozna cena gasa mogla biti za preko 20 odsto niža nego u 2008. godini.
"Globalna privredna recesija i smanjena tražnja za naftom će očigledno potrajati i sve prognoze govore da će cena nafte u 2009. godini biti između 40 i 60 dolara za barel", ukazao je Maćić.
Prema njegovim rečima, tolikoj ceni nafte >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovara cena prirodnog gasa od ispod 250 dolara za 1.000 kubnih metara, a ta bi cena mogla da važi od jula 2009. godine.
"Da nije aktuelne krize u snabdevanju gasom, moglo bi se komotno reći da će za Srbiju u pogledu uslova obezbeđenja energenata, 2009. godina biti znatno povoljnija nego prethodna, jer će uvoz, bez zavisnih troškova, za naftu i gas biti manji za čitavih oko milijardu evra", istakao je Maćić.
On je dodao da ima nekih najava da bi cene gasa mogle da se formiraju nezavisno od cena nafte, ali prema njegovoj oceni dosadašnji model po kojem se cena gasa za sledeći kvartal utvrđuje na osnovu cene tri derivata nafte iz prethodnih devet meseci, neće se skoro promeniti.
Maćić je, podsetio da se ukupni troškovi javnog preduzeća Srbijagas, na osnovu kojih se formira krajnja cena gas u Srbiji, zavise i od kursa dinara prema dolaru.
"Zbog rasta dolara od oktobra, cena koju plaćaju kupci, a koja je tada utvrđena, znatno je niža od troškova koje ima Srbijagas i taj manjak u bilansima tog preduzeća mora biti nadoknađen u 2009. godini, pa sve te veličine, pored uvozne cene, biće osnova za cene gasa tokom ove godine", rekao je Mačić.
Kako je istakao, trenutna energetska kriza, ukoliko se ubrzo ne okonča, ne bi trebalo dodatno nepovoljno da utiče na snabdevanje potrošača svim energentima tokom 2009. godine, ali bi Srbija pre sledeće zime trebalo da sanira neposredne posledice krize i da se prilagodi nastalom stanju na najbolji mogući.
U neposredne posledice, kako je rekao spadaju: povećani troškovi interventnih nabavki gasa, rada elektroenergetskog sistema zbog neplaniranog povećanog koriščenja najskupljih kapaciteta, šteta na opremi nastalih preopterećenjima, održavanja zbog dužeg rada u graničnim režimima, kao i štete kod kupaca gasa.
"Toplane imaju manje dodatne operativne troškove zbog korišćenja mazuta, ali i niže troškove primarne energije, jer je mazut trenutno jeftiniji od gasa", naveo je Maćić.
On je naglasio i da je trenutna energetska kriza pokazala koliko je važna rezerva, a naročito u sistemu koji je vezan za jedan izvor snabdevanja.
"Postao je očigledniji i značaj postojanja drugog pravca snabdevanja, kao i obezbeđenja neke vrste garancija da će skladište gasa u Banatskom Dvoru, kao element Sporazuma sa Rusijom, u neophodnoj meri, dugoročno biti na raspolaganju potrošačima u Srbiji", rekao je direktor ARES-a.
