Izvor: Politika, 07.Feb.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A od zemljaka – tri milijarde evra
Uprkos krizi, prošle godine u Srbiju stiglo 27 odsto više deviza nego 2008, a u prethodnih pet godina više od 13 milijardi evra
Od naših ljudi iz sveta do kraja novembra prošle godine stiglo nam je više od tri milijarde evra, podatak je Narodne banke Srbije. Upućeni tvrde da će priliv od doznaka do kraja 2009. biti oko 3,3 milijarde evra (ukupan izvoz 5,96 milijardi), ali u NBS ne žele da nagađaju. Uprkos svetskoj krizi i očekivanjima nekih analitičara, ili baš zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nje, lane je, u poređenju sa prethodnom godinom, taj priliv bio veći za oko 700 miliona evra, ili oko 27 odsto.
Iako bi se na osnovu izveštaja NBS moglo reći da je njihova evidencija sveobuhvatna, mnogo je onih koji tvrde da znatna suma deviza „u rodni kraj” stigne i u koferima, donose ih i vozači autobusa, komšije, što centralna banka nije mogla da registruje na graničnim prelazima.
Podatke o deviznom prilivu po osnovu doznaka fizičkih lica Narodna banka Srbije dobija od poslovnih banaka, rečeno nam je u NBS. Doznake u platnom bilansu obuhvataju devizni priliv registrovan preko deviznih računa fizičkih lica i procenom doznaka koji stižu drugim putem po osnovu prometa menjačkih poslova i porasta devizne štednje građana. Pri tom se isključuju sva ostala primanja fizičkih lica u devizama, kao što su stara devizna štednja, promet po osnovu turizma"
– Činjenica da je Narodna banka do kraja novembra 2009. godine registrovala ostvaren rast doznaka, ne znači da je on posledica samo većeg iznosa pristiglih deviza iz inostranstva u toj godini, nego i povećane zamene deviza koje su se čuvale kod kuće – ukazuje Branko Hinić, generalni direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja u NBS. – Povećana ponuda deviza po osnovu doznaka u 2009. je najvećim delom posledica pada zarada i ukupnih primanja stanovništva. Iskustvo nam govori da kada padnu dinarski prihodi stanovništva, poveća se devizni priliv iz inostranstva.
Sve u svemu, po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.
Neki se verovatno pitaju koliko bi danas u Srbiji plaćali evro da su pošiljke „dragih naših” bile, na primer, samo za trećinu manje? Tu računicu niko nije pravio. Bez sumnje, granica od 100 dinara za evro odavno bi bila prekoračena.
– To što smo proteklih godina za oko petinu više trošili nego što smo proizvodili, dobrim delom se pokrivalo obilnom pomoći Srba iz dijaspore – ukazuje magistar Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije. – Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF-u, čiji se krediti smatraju veoma povoljnim.
Nikolić podseća da su doznake bitan činilac i povećanja devizne štednje (s jedne milijarde 2003. na više od šest milijardi evra na kraju 2009). Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i višestruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.
– Ipak, samo mali procenat deviznih doznaka je korišćen za štednju i za ono što se naziva produktivnim investicijama, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta – kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Aleksandar Mikavica
[objavljeno: 08/02/2010]
