Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A od države – 20 milijardi dinara
Sledeće godine još tri hiljade kredita za preduzetnike – početnike u biznisu
Protekle nedelje 15 mladih preduzetnika – početnika, nijedan stariji od 29 godina, dobili su ugovore o start-ap kreditima kojima je država podržala njihove prve korake u biznisu. Bilo da je reč o proizvodnji papirnih kesa, eteričnih ulja, čokolade, sokova i sirupa, biodizela, peciva ili preradi drveta i lekovitog bilja i građevinskim radovima, poput gletovanja i malterisanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Do kraja godine najpovoljniji start-ap krediti, sa jednoprocentnom kamatom, na pet godina otplate, uz grejs period od 12 meseci – ukupno 2,8 milijardi dinara biće isplaćeno na račune svih 2.276 ovogodišnjih dobitnika koji će u svojim radnjama i preduzećima zaposliti više od 7.000 radnika.
Po ugledu na njih, ali i prošlogodišnjih hiljadu i po početnika koji su dobili dve milijarde dinara ovakvih kredita, oni koji još razmišljaju, imaju vremena do marta. Tada će, kako je najavio ministar Mlađan Dinkić, biti raspisan novi konkurs za još oko 3.000 kredita.
Start-ap krediti su samo deo finansijske podrške razvoju sektora MSPP. Ove godine, samo posredstvom institucija koje funkcionišu pod okriljem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, iz budžetskih i sredstava Fonda za razvoj, kroz više programa, nezaposlenima i poslodavcima, u vidu kredita, podsticaja i subvencija, biće usmereno više od 20 milijardi dinara ili oko 250 miliona evra za razvoj sektora MSSP, pa time i za otvaranje novih radnih mesta, kaže Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Dileme nema. Iako je državi pre svega posao da obezbedi privlačno okruženje za privatni biznis, a ne da kreditira privredu, bila ona takozvana mala ili velika, finansijska podrška o kojoj govori je, kaže, usmerena pre svega na nerazvijene regione i građane, kao što su mladi i nezaposleni, čiji se problemi ne mogu rešavati samo tržišnim mehanizmima, već zahtevaju i intervenciju, odnosno podršku države bilo u informacijama, obuci ili novcu.
Delom i kao rezultat državne podrške početnicima, nezaposlenima, preduzetništvu u nerazvijenim opštinama, inovatorima, izvoznim programima, razvoju klastera i infrastrukturnom opremanju biznis inkubatora, u prošloj godini je, ukazuje Jovanović, nastavljeno jačanje MSPP: broj aktivnih MSPP povećan je za oko 30.000, otvoreno je 35.690 novih radnih mesta, što je više nego što je smanjeno u velikim sistemima (31.804), promet je povećan za 7,6 odsto, izvoz za oko 17 odsto...
Ministarstvo, prema najavama Jovanovića, očekuje prilično vruća i radna jesen: mnogo posla na zaokruživanju institucionalnog i pravnog okvira za skladniji regionalni i brži razvoj sektora malih i srednjih preduzeća.
– U septembru startuje projekat „giljotine propisa”, koji bi trebalo da se završi u narednih 12 do 15 meseci i rezultira ukidanjem, kako se procenjuje, trećine sada važećih a zastarelih zakona, koji otežavaju investiranje pre svega u privatnom sektoru. Istovremeno, trebalo bi da krene i javna rasprava o Nacrtu zakona o regionalnom razvoju (usvajanje u parlamentu se očekuje do kraja godine) kojim se predviđa formiranje fonda i nacionalne agencije za regionalni razvoj. Ova agencija će objediniti sadašnju Republičku agenciju za mala i srednja preduzeća i sektor za razvoj infrastrukture u ministarstvu i biti podržana mrežom akreditovanih agencija na regionalnom nivou. To bi obezbedilo i potrebnu institucionalnu infrastrukturu za korišćenje pretpristupnih fondova EU.
Takođe, pošto ističe sadašnja, na pet godina doneta Strategija razvoja MSPP, pripremljena je nova, srednjoročna – Strategija za razvoj konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća, usklađena sa preporukama članicama EU.
– Taj dokument biće baziran na pet stubova: podsticanju razvoja preduzetništva, pre svega kroz podsticaje za preduzetnike – početnike, podizanju znanja i veština vlasnika, menadžera i zaposlenih, jačanju finansijskih instrumenata i smanjenju administrativnih procedura, podizanju konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća radi što lakšeg prodora na inostrana tržišta (EU je za takav program, kome bi trebalo da se priključi i Srbija, odvojila 3,6 milijardi evra do 2013) i zaokruživanju institucionalne infrastrukture i regulative, najavljuje Jovanović.
V. J.
[objavljeno: 24/08/2008.]
.jpg)
