Izvor: B92, 15.Apr.2014, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A ko je proizvođač saznaćete- nikad
Beograd -- U aferi sa štrudlama od smokve ispostavilo se da kupci u nekim rizičnim situacijama nemaju mogućnost da se informišu o proizvodima koje kupuju.
Naime, trgovci imaju mogućnost da sakriju ko proizvodi robnu marku, piše Politika.
Trgovci koji na rafovima imaju sve više proizvoda privatne robne marke ("Premija”, "K-plus”, "Aro”, "365”, "Dobro”) nisu u obavezi da na artiklu navedu ime proizvođača. Koliko je važna ova informacija na proizvodu pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i poslednji slučaj sa štrudlama od smokve, jer se ispostavilo da je proizvođač osim pod sopstvenim brendom proizvodio štrudle i za nekoliko velikih trgovaca. To je ista štrudla, ali su kupci ostali uskraćeni za informaciju, dok su trgovci ostali pošteđeni afere koja je proizvođača koštala celog biznisa.
Po važećim propisima, za državne inspekcije važno je da mogu da isprate sledljivost i da se u svakom trenutku zna ko je za šta odgovoran i ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje sa tržišta. I organizacije potrošača usprotivile su se ovakvim pravilima koja, kako kažu, uskraćuju potrošačima osnovno pravo na informaciju o proizvodu. Ovakvi propisi, objašnjavaju, nisu u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju upakovanih proizvoda. Dok se u Evropi i svetu ide na donošenje zakona o deklaracijama jer je uočeno da pružaju izuzetno važne informacije kupcu, kod nas se ide na štetu potrošača.
I tako je u svakoj robnoj grupi i trgovci, prema istraživanju politikinog Potrošača sve više koriste ovu prednost koja im je omogućena Zakonom o trgovini.
Problem je veći jer udeo robe sa potpisom trgovaca u prometu vrtoglavo raste, a prognoze su da će se ta tendencija nastaviti.
Prema poslednjim podacima u najvećim trgovinskim lancima u našoj zemlji, učešće privatne robne marke u ukupnom prometu prešlo je 15 odsto, dok ponegde dostiže i 20 procenata. Razlog je kriza i to što su cene ovih proizvoda niže i do 20 procenata, jer su oslobođeni troškova marketinga.
Privatne robne marke prisutne su u svim kategorijama namirnica – brašna, ulja, mesa, jaja, pa do senfa, instant supa, kafe, čajeva, začina, sokova, papirnih maramica, pelena, toalet-papira.
Zakon o trgovini omogućio je trgovcima da "sakriju” ime proizvođača na proizvodima privatne robne marke i umesto toga istaknu samo svoj naziv. Time potrošači ostaju bez dragocene informacije o proizvođaču.
To konkretno znači da bi na pakovanju nekog proizvoda "Premije” ili "K-plusa” umesto imena fabrika pisali samo – "Delez Srbija” ili "Idea”.
Zbog čega je ta promena uneta u zakon i da li su trgovci i proizvođači zapravo kreirali izmene tog propisa? Javna je tajna da proizvode trgovačkih marki prave gotovo nepoznati, mali proizvođači, ali isto tako i oni najveći koji u istim tim lancima prodaju i svoje, skuplje artikle.
U Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine kažu da je reč o prilagođavanju evropskim propisima i o direktivi koja već važi u Evropskoj uniji, a koja predviđa "da na deklaraciji treba da piše naziv i sedište onoga koji robu proizvodi, pakuje ili stavlja u promet, a registrovan je u datoj zemlji”.
"Uvođenjem ove izmene, u skladu sa zakonodavstvom i praksom koja postoji na razvijenim evropskim tržištima, pod proizvođačem će se podrazumevati svako ko izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, žiga ili druge prepoznatljive oznake", rekli su.
U odbranu ovog propisa, u ministarstvu kažu i da ukoliko trgovac odluči da stavi svoje ime na deklaraciji proizvoda umesto naziva proizvođača, on time preuzima i sve druge obaveze iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i svih drugih srodnih propisa.
Kada je reč o poslednjoj aferi sa štrudlama, u ministarstvu komentarišu da je "jasno da trgovci koji su radili sa ovim preduzećem više neće da ga angažuju i da su trgovci takođe odgovorni za bezbednost svojih proizvoda”.
Po važećim propisima, za državne inspekcije važno je da mogu da isprate sledljivost i da se u svakom trenutku zna ko je za šta odgovoran i ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje sa tržišta.
I organizacije potrošača usprotivile su se ovakvim pravilima koja, kako kažu, uskraćuju potrošačima osnovno pravo na informaciju o proizvodu.
Ovakvi propisi, objašnjavaju, nisu u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju upakovanih proizvoda. Dok se u Evropi i svetu ide na donošenje zakona o deklaracijama jer je uočeno da pružaju izuzetno važne informacije kupcu, kod nas se ide na štetu potrošača.
