Izvor: Politika, 27.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

A Timok džabe teče

Rekorder u proizvodnji mleka Rade Trujić zbunjen i razočaran što će morati da kupi vodomer od 200.000 dinara za korišćenje sistema za navodnjavanje

Boljevac– Višedecenijska stočarska tradicija pedesettrogodišnjeg Radeta Trujića iz boljevačkog sela Sumrakovca na velikom je iskušenju. Taman kad je, uz pomoć podsticajnog kredita države, već gotovo sagradio prvi privatni sistem za navodnjavanje u Timočkoj krajini, timočki rekorder, koji zaječarskoj mlekari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakog dana isporučuje oko 650 litara mleka, zbunjen je računicom i državnim „podsticajima”.

Niko ga više, kaže, ne može ubediti da će mu se podsticajni kredit od 15 hiljada evra u sistem za navodnjavanje isplatiti, pošto će uskoro za taj sistem morati da kupi i vodomer i plati ga 200 hiljada dinara. Moraće da plaća i vodu iz Timoka, koja vekovima badava otiče u Crno more. Ne zna ni koliko će plaćati vodu, ni koliko će struje i po kojoj ceni trošiti novi sistem. A muči ga i to što je otkupna cena mleka umanjena za dva dinara po litru, što već pola godine nije dobio ni dinara premije za predato mleko.

Tek da se zna da su Trujići iz Sumrakovca pre dve decenije od stoke i mleka živeli neuporedivo bolje nego danas. Svi su svake godine obavezno odlazili na more. Danas letovanja nema ni za jednog člana osmočlane porodice zato što Trujići ne zarađuju više kao nekad.

Smeta ovim gorštacima i što država ništa više ne garantuje. Zato se i nikakav ulog više ne isplati. Rade Trujić strahuje da će morati da zavrne novoizgrađeni sistem za navodnjavanje. Rasprodaće i stado i „zavrnuti” isporuku mleka.

Već je položio dva kilometra cevi velikog profila, ali kao da se ne raduje. Ne izlazi mu iz glave vodomer. I do sada su seljaci u ovom kraju zalivali useve pored reka, ali nisu plaćali ni vodomere, ni utrošene kubike, ni struju.

– Ispada da nas je država namamila na zalivne sisteme samo da bi mogla da nam nakači još neki trošak – kaže dobroćudni domaćin.

Pre 25 godina Trujići su u Sumrakovcu sagradili savremenu farmu. U njoj su godišnje tovili i po 100 bikova i prodavali mleko od 20 krava muzara. A pre tri godine potpuno su se posvetili proizvodnji mleka. Radetu i njegovoj supruzi Dani danonoćno pomažu njihove kćerke Nikoleta i Suzana, zet Boban, unučad Nikola i Tamara i majka Nada. Potpuno su mehanizovani, ali uvek ima mnogo posla na velikoj farmi. Posle završene srednje škole kćerke nisu otišle, a zet Boban je posle 11 godina rada u Fabrici poljoprivrednih mašina „Standard” u Boljevcu napustio posao električara i došao na tastovu farmu.

Trujići su za čiste račune sa državom. Ništa im nije teško, svemu su vični, ali nije dobro kad država zbunjuje.

– Uzeo sam prošle jeseni 45 hektara državne zemlje u zakup, od ovdašnje zadruge, i ubrzo sam shvatio da sam se i tu zaleteo – vajka se domaćin Rade. Lepo sam bio zamislio da na 25 hektara sopstvene zemlje i na ovoj iz zakupa, uz pomoć sistema za navodnjavanje, proizvedem što više sopstvene hrane za stoku. Ali, i tu sam krenuo grlom u jagode. Zakupio sam navodno obradivu zemlju po ceni od 2.000 i 3.000 dinara po hektaru, s pravom da je koristim tri godine, ali nije sva zemlja obradiva. Zapali mi i bagremar i vododerine. Moraću da izgubim bar dve godine dok sve to iskrčim i poravnam.

A ne dao bog da on ne vrati neki kredit na vreme.

Stojan Todorović

[objavljeno: 28/08/2008.]

Nastavak na Politika...