Izvor: GdeInvestirati.com, 03.Nov.2014, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

5 izuma i događaja koji su obeležili prošli milenijum

U Evropi je prethodni milenijum obeležen talasima uzastopnih promena, ali koje su to promene koje su stvarno oblikovale moderni svet? 

Istoričar Ijan Mortimer izdvojio je u članku za britanski list "Gardijan" deset vodećih promena odakle prenosimo glavne ideje.

Opadanje nasilja nad pojedincima (XVI vek)

Sve ono što je prethodilo periodu industrijalizacije po našim je standardima bilo veoma nasilno. Stopa ubistava u Oksfordu je nekada bila >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << na istom nivou kao što će kasnije biti u Dodž Sitiju na američkom Divljem zapadu. Ipak, počevši od 16. veka broj ubistava počeo je ubrzano da opada i širom Evrope bi u svakom novom veku bio skoro prepolovljen sve do kraja 20. veka kada je počeo opet da raste.

Naučna revolucija (XVII vek)

Jedna od stvari koju ljudi u potpunosti ne shvataju u vezi sa veštičarenjem koje je krajem 16. i početkom 17. veka zahvatilo Evropu jeste to da se tu nije radilo smo o sujeverju. Tokom tog novog veka mnoga sujeverja zamenjena su naučnim terorijama. Staru ideju da se Sunce vrti oko Zemlje pokazao je kao netačnu Galileo Galilej. Ljudi koji su bili suočeni sa potencijalno smrtonosnim bolestima, koji bi se u 16. veku samo molili Bogu, sada su rešili da odu kod lekara. Najvažnije je to što se raširilo verovanje u nauku, pa iako je možda samo šačica ljudi mogla da shvati dela Isaka Njutna, većini je bilo važno da ako već oni ne razumeju svet, bitno je da naučnici razumeju.

Francuska revolucija (XVIII vek)

Nema sumnje da je Francuska revolucija 1789 bila baš ONA revolucija za Zapad. Bilo je to testiranje ideje, na nacionalnom nivou, da svi ljudi treba da budu jednaki pred zakonom. Iako su mnoge vlade u početku bile oprezne u vezi sa ohrabrujućom promenom, bez Francuske revolucije teško bi bilo zamisliti kako bi se u 19. veku desile velike društevene reforme poput ukidanja ropstva, obrazovanja za sve, prava žena i ukidanja smrzne kazne.

Komunikacije (XIX vek)

Mi na 20. vek gledamo kao na vek u kojem se desila revolucija na polju komunikacija. I za mnoge ljude jeste tako: prapradede većine nas nisu imale telefon oko 1900. godine, ali je oko 40 odsto nas imalo mobilni telefon do 2000. godine. Ali, prava revolucija na polju komunikacija zapravo je krenula u 19. veku - 1805. je vest o bici kod Trafalgara, odigranoj 21. oktobra, stigla u britanski admiralski štab tek 6. novembra, da bi nakon porinuća interkontinetalnog telegrafskog kabla 1872. postalo moguće poslati poruku u Australiju i to odmah.

Izmišljanje budućnosti (XX vek)

Tehonologija je bez sumnje u ogromnoj meri promenila načine na koji su ljudi živeli i umirali u 20. vveku. Promene su, zapravo bile još dublje. Na početku veka malo je ljudi ozbiljno razmišljalo o budućnosti. Vilijam Moris i nekoliko socijalista pisalo je u utopijskim verzijama sveta koji bi želeli da vide, ali je malo bilo ozbiljne misli o tom gde idemo kao društvo. Danas možemo da predvidimo gotovo sve: kakvo će vreme biti, kakav će nam smeštaj biti potreban, koliko će nam penzije vredeti, gde će odlagati smeće u narednih 30 godina, itd.

Nastavak na GdeInvestirati.com...