Izvor: B92, 31.Dec.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
2013. vs 2014. - Šta se promenilo?
Ako se osvrnemo na kraj 2013. godine, setićemo se mnogobrojnih projekata za koje je ova minula 2014. godina trebalo u najmanju ruku da bude "rodna“.
Šta se promenilo, šta ostvarilo, a šta je propalo?
Najači udarac je svakako propast Južnog toka koji se u 2013. najavljivao kao posao veka. Ali krenimo redom.
Na prvom mestu liste najznačajnih ekonomskih događaja u Srbiji u 2013. bio je ispraćaj JAT-a u istoriju i stvaranje nacionalne aviokompanije Er >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije.
Iako je, kako su zvaničnici najavljivali Er Srbija trebalo do kraja ove godine da bude profitabilna kompanija, ono što je ovu priču osenčilo je podatak da će javni dug Srbije biti uvećan za 19,3 milijarde dinara, koliko iznose obaveze aviokompanije JAT-a koje je preuzela država.
Upitan da li je preuzimanje dugova Er Srbije jedan od razloga za rebalans, ministar Dušan Vujović je rekao da to nije razlog i da je upravo suprotna situacija. Dok je Siniša Mali bio precizniji.
"Stare obaveze Jat ervejza od 158 miliona evra nastale su prethodnih decenija kao posledica lošeg upravljanja kompanijom i nestabilnog poslovanja", rekao je Mali i dodao da je ovaj dug bio sastavni deo ugovora potpisanog sa Etihadom, kojim je država preuzela na sebe isplatu starih obaveza, a koje je Jat ervejz napravio zaključno sa prošlom godinom.
Ipak, kompanija ostaje usredsređena na to da postane vodeća aviokompanija u regionu, poručio je generalni direktor Er Srbije Dane Kondić, najavivši unapređenja i inovacije u poslovanju, kojih će, kako je rekao, biti mnogo u narednoj godini.
Zavarivanjem prvih cevi u selu Šajkaš u Vojvodini, 2013. počela je gradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
U gasovod je trebalo da bude investirano 1,9 milijardi evra. Međutim, ove godine Srbija je ostala bez investicije vredne dve milijarde evra i šanse da postane gasno čvorište u regionu odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina, objavljene 1. decembra, da se obustavi izgradnja gasovoda Južni tok.
Gasovod je stopiran, kako je objašnjeno, zbog protivljenja Evropske unije, koja traži da se poštuju evropski standardi da vlasnik gasa ne može istovremeno biti i vlasnik gasne mreže.
Srbija je 2013. godine dobila dva nova ministra. Ministra finansija Lazara Krstića i ministra privrede Sašu Radulovića. Međutim, godinu dana kasnije u Nemanjinoj, u njihovim stolicama sada sede ministar privrede Željko Sertić i ministar finansija Dušan Vujović.
Koliko su njihove stolice klimave govore i najave pojedinih medija da će i oni uskoro otići sa tih pozicija.
Sertić, koji je godinu i po dana bio na čelu Privredne komore Srbije (P KS) n apočetku mandata naveo je da su njegovi stavovi već poznati, jer ih je dosta puta javno iznosio i da će kao ministar privrede nastaviti da radi na ostvarivanju istih ciljeva, koje kao čelnik privredne asocijacije iznosio.
U intervjuu domaćim medijima početkom 2012. godine Vujović je rekao je da će se Srbija najbolje zaštititi ako samu sebe dovede u red završavanjem započetih reformi i čišćenjem, giljotinom protivrečnih propisa koji datiraju iz davnih vremena i podržavaju birokratsku neefikasnost.
Godišnja inflacija u Srbiji u novembru prošle godine je iznosila 1,6 odsto što je bila najniža stopa u poslednjih 40 godina.
U 2014. godini Narodna banka Srbije (NBS) je držala inflaciju pod kontrolom, ali se devizni kurs oteo kontroli. Inflacija je bila projektovana na četiri odsto sa mogućim odstupanjima od plus ili minus 1,5 odsto, da bi godinu završila ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja na oko 2,2 procenta.
Istovremeno, dinar je od početka godine oslabio za 6,4 odsto. Zvanični srednji kurs je 18. decembra dostigao 122,63 dinara za jedan evro, dok je 1. januara bio 114,6 dinara, što je bila njegova najveća vrednost u 2014. godine.
Prvi put posle mnogo godina Srbija je u maju prošle godine ponovo počela da izvozi vozila u Ameriku.
Ove godine FAS je bio najvažniji izvoznik u Srbiji, ali se “fića” još uvek nije probio na tržite Rusije, iako je prilikom posete Srbiji, ruski predsednik Vladimir Putin obećao da će se razmotriti uvoz određenog broja vozila.
Nije plasiranje vozila na tržište Rusije jedini problem koji je ova kompanija imala u ovoj godini. Naime, kompanija je nekoliko puta imala prekide proizvodnje što je objašnajvala dešavanjima na evropskom i svetskom automobilskom tržištu.
U februaru prošle godine su građani Srbije dobro upamtili latinski akronim aflatoksin, čije je prisustvo u domaćem mleku žestoko probilo famoznu granicu od 0,05 mikrograma po kilogramu.
Ove godine situacija sa aflatoksinom se poboljšala, a od 1. januara mleko na domaćem tržištu imaće dozvoljen nivo aflatoksina do 0,05 mikrograma po kilogramu mleka.
Ono što je uprljalo sliku domaćih izvoznika hrane, jeste pokušaj izvoza svinjiskih kožica u Rusiju umesto mesa. Zbog čega nam je i bio ograničen izvoz na to tržište. Krajem godine, ista situacija, ali sa drugim proizvodom. Naime, Rusija nam je vratila 19 tona kivija za koji nije postojala ispravna dokumentacija.
U 2013. jedna, neobična priča bila je dugo aktuelna. Da li zbog previda projektanta, ili nekog drugog, na trasi Koridora 11 kod sela Savinac u opštini Gornji Milanovac isprečio se hrast star možda i 8 vekova.
Oko toga su se vodile duge polemike, tražila rešenja, a danas za njega niko više i ne pita. Kao da više nikome nije interesantan. Istina, na nedavnoj sednici vlade čulo se pitanje “Da li neko zna danas gde je hrast?”. Odgovora nije bilo.
Kada smo već kod infrastrukture, ove godine umesto hrasta isprečila se jedna kafana na jednom auto-putu, a radnika na drugim putevima malo je bilo, ili ih je bar ministarka Zorana Mihajlović mimoilazila u vanrednim kontrolama.
Upravo tako, u 2013. godine ugašene su dve državne banke Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd.
Ove godine praksa se nastavlja, ugašena je još jedna banka. Poropala je i prodaja Čačanske banke. Nijedna druga banka nije ušla na naše tržište osim što je arapska Mirabank dobila dozvolu za rad. Banka bi trebalo da počne sa radom u martu naredne godine.
Pejpal ove godine omogućio i naplatu putem ovog servisa, tj i opciju primanja novca, međutim, ta radosna vest kratko je trajala. Novim vestima se možemo nadati, prema nekim najavama, tek od oktobra naredne godine, kada počne i primena Zakona o deviznom poslovanju.
Prošle godine tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da će Srbija postati "malo balkansko čudo", ako, u saradnji sa UAE, sprovede planove za izgradnju fabrike čipova i delova za avione.
Bilo je najava i drugih projekta, ipak, zasad je otvoren samo Arapski biznis klub u Srbiji, koji će aktivno radititi i na povezivanju privreda Srbije, arapskih i islamskih zemalja.
Zatim, je u julu ove godine srpska vlada i kompanija Al Ravafved iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisali su u Beogradu ugovor o zajedničkom ulaganju, kojim je predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća za investiranje u poljoprivredu Srbije.
Arapska banka, kao što smo već pomenuli, dobila je dozvolu za rad. A počeli su i prvi radovi na projektu Beograd na vodi.
Međutim, ove godine jedna druga saradnja stavila je Srbiju u fokus.
Naime, Beograd je 16. i 17. decembra bio domaćin samita Kine i 16 bivših komunističkih zemalja centralne i istočne Evrope. Najkonkretniji rezultat dvodnevnog skupa, u okviru kojeg je održan i Ekonomski forum, je najava Kine da će osnovati novi investicioni fond za zemlje regiona od tri milijarde dolara, a Srbija očekuje da će iz tog fonda dobiti više nego druge zemlje pojedinačno. Tokom samita potpisan je sporazum o izgradnji brze pruge od Budimpešte do Beograda, koja bi se kasnije produžila od Beograda, preko Makedonije do grčke luke Pirej.
Sa kineskom Eksim bankom Vlada Srbije je potpisala ugovor o kreditu od 608 miliona dolara za izgradnju drugog bloka termoelektrane Kostolac.
