Izvor: B92, 25.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
2 miliona radi, 900.000 nezaposleno
Beograd -- Svega 300 nezaposlenih prihvatilo je ponudu Vlade Srbije da uzme povoljne kredite za nezaposlene.
Za to vreme nezaposlenost u Srbiji i dalje je, doduše u blagom, porastu. Ako restrukturiranje velikih preduzeća bude sprovedeno kako je Vlada najavila, hiljade radnika ostaće bez posla i biće prinuđeni da sebi nađu alternativne poslove.
U maju posao traži nešto više od 884.000 nezaposlenih, a među njima je najviše mladih. "U odnosu na ukupan broj zaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 26,8 odsto", kazala je Načelnik odeljenja za analizu i statistiku Nacionalne službe za zapošljavanje Svetlana Aksentijević.
Prema njenim rečima, 60 odsto nezaposlenih osoba na evidenciji je sa prvim i četvrtim stepenom stručne spreme, kao i osobe između 30 i 40 godina. "Najmanje nezaposlenih je sa visokom stručnom spremom i sa petim stepenom stručnosti, kao i osobe između 26 i 30 godina života", naglasila je Aksentijevićeva.
Ona je dodala da na posao duže od dve godine čeka više od polovine nezaposlenih, dok oko 100.000 osoba na posao čeka više od deset godina. Prvo zaposlenje čeka više od 450.000 nezaposlenih. Aksentijevićeva je podsetila da je prošloj godini u Srbiji registrovano oko dva miliona zaposlenih, dok je broj nezaposlenih bio 859.728.
Puno nezaposlenih bez inicijative
Međutim, i pored mogućnosti da uz pomoć kredita zaposle sebe i još neke radnike, većina nezaposlenih ne pokazuje inicijativu da svoj status promeni. Na to ukazuje i činjenica da se za kredite od 5 do 20 hiljada evra, pod trenutno najpovoljnijim uslovima, prijavilo samo 300 nezaposlenih.
"Interesovanje za mikrokredite pokazuju ne samo nezaposleni već i radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom i koji očekuju da će vrlo brzo ostati bez posla", kazala je načelnica odeljenja za programe zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje Branka Radović.
Prema njenim rečima, pravo učešća na konkursu imaju sve nezaposlene osobe koja se nalaze na evidenciji Službe i koja imaju ideju i žele da započnu svoj privatni posao. "Osnovni kriterijum prema kojem će Fond za razvoj odlučivati kome će odobriti kredite biće broj zaposlenih koji će raditi u novoosnovanom preduzeću", naglasila je Radovićeva.
Rok otplate kredita za samozapošljavanje je tri do pet godina, sa jednom godinom počeka, a godišnja kamatna stopa je jedan odsto.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Radovan Ristanović izjavio je da problem nezaposlenosti u Srbiji ne može da se reši bez direktnih stranih investicija.
On je kazao da su u prošloj godini direktne strane investicije bile oko 600 miliona evra, ali da to nije bilo dovoljno za rešavanje problema nezaposlenosti. "U Srbiji je prisutna strukturna nezaposlenost i to je naš najveći problem", naglasio je Ristanović.
On je dodao da Nacionalna služba za zapošljavanje trenutno utvrđuje deficitarna zanimanja i da će zato biti organizovana prekvalifikacija. Ristanović je kazao i da su trenutno u Srbiji deficitarna zanimanja farmaceuti, anesteziolozi, fizioterapeuti, pekari, autolimari i elektrozavarivači.
Radnici se i dalje oslanjaju na državu
I pored toga što su za svoj status i sami odgovorni, radnici okupljeni u sindikatima danas su premijeru ukazali za šta im je sve država kriva - za lošu privatizaciju, otpuštanje radnika sa slabim socijalnim programom i niske plate. To što je socijalni dijalog započet ne znači da će sindikalci odustati od svog tradicionalnog načina borbe, kaže Milenko Smiljanić, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Socijalni dijalog najavljuje se četiri godine, bez konkretnih rezultata. A cilj današnjeg sastanka države, sindikata i poslodavaca prvi je te vrste sa ciljem da se postigne dogovor umesto štrajkova.
.jpg)
