Izvor: B92, 03.Apr.2012, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
100.000 Hrvata radi bez plate
Zagreb -- U oktobru prošle godine Poreska uprava je izračunala da 15.000-16.000 radnika u Hrvatskoj u tom trenutku nije primilo platu jedan ili više meseci.
Nova hrvatska vlast sada spominje brojku i od 100.000.
Tačnih evidencija još nemaju, ali ministar rada Mirando Mrsić tvrdi da kompanije nisu dostavile obrasce o plaćenim doprinosima za približno 100.000 radnika.
Dojče vele navodi da se i u Nemačkoj dogodi, istina retko, da radnici ne prime platu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njihovi su propisi predvideli rešenja i za takve situacije.
Ako radnik ne dobije najmanje dve mesečne plate, mora pismeno da upozori poslodavca da će prestati da rade ako mu ovaj ne isplati dug. Poslodavac mu ne sme dati otkaz jer odbija besplatno raditi, a plata se sudskim putem naplati za tri nedelje do najviše četiri meseca.
U Hrvatskoj stvari nisu tako jednostavne. Sindikat ne može da organizuje štrajk dok ne prođe 30 dana od dana kašnjenja, a i tada mora poštovati proceduru, najaviti štrajk, organizovati mirenje tako da do legalnog štrajka ne može doći pre mesec i po dana od dana kašnjenja.
Krene li pak radnik u naplatu plate sudskim putem, za to će mu trebati najmanje šest meseci do godine dana. Radnik jedino može dati vanredni otkaz i prijaviti se na tržište rada, a ako dokaže da je to učinio zato što mu nije isplaćena plata, država će mu priznati pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti. Retki su koji to čine.
„Ljudi su bez posla, teško je naći drugi. Poneki uruče vanredni otkaz i ode raditi na crno kako bi preživeli i prehranili porodicu, snalaze se kako mogu, ali većina ostaje na poslu i čeka neki povoljni ishod" , kaže Jasenka Vukšić, pravna savetnica Sindikata građevinarstva.
Kada kojim slučajem ne bi došli na posao, doveli bi se u situaciju da ih poslodavac otpusti zbog razloga koji su sami skrivili.
„Radnici mogu dobiti otkaz i zbog stupanja u divlji štrajk, zbog čega mi u sindikatima jako pazimo da ljudi ne krenu u štrajk pre nego što prođu zakonom predviđeni rokovi i ispoštuje se procedura. Vezane su nam ruke i ne možemo takvim radnicima efikasno i pravovremeno pomoći" , kaže J. Vukšić.
U zakonima istina postoji odredba o neispunjenju obaveza, na osnovu koje bi se moglo ići u sudski spor, ali sve to dugo traje. Radniku je na raspolaganju i mogućnost naplate neisplaćene plate u izvršnom postupku jer poslodavac mora da izda potvrdu o plati s naznakom da ona nije isplaćena.
„Potvrda služi kao izvršna isprava, ali u praksi postupak naplate traje od najmanje šest meseci pa i do godinu dana ako kompanija uloži prigovor" , objašnjava pravnica Vukšić.
Izvršna isprava ne znači ništa ako je firma u blokadi i nema novca na računu, što je i najčešći slučaj kod problematičnih preduzeća. Sindikati su tražili od države da se osnuje poseban fond za takve slučajeve iz kojega bi se radnicima isplaćivale plate, ali predlog nije prošao, jer bi to bio velik finansijski teret za državu.
