Izvor: RTS, 13.Jun.2023, 20:21
Кључни дани за светску економију – Немачка рецесија погађа и Србију, неопходна буџетска дисциплина, упозоравају економисти
Наредна два дана су кључна за светску економију. Централне банке Европе и Америке објавиће податке о инфлацији, незапослености, производњи, и саопштити да ли ће поново подизати основну камату. До тада, економисти оцењују, рецесионе мере су дале резултате - инфлација >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << посустаје. Али рецесија у Немачкој, сагласни су, неизоставно погађа и Србију.
За економије попут америчке и британске, које су се на инфлацију обрушиле попут јастребова, излазак из кризе, кажу економисти, већ се назире. Од америчке централне банке не очекују ново повећање референтне каматне стопе. Од европске да – за 0,25 одсто.
Професор Економског факултета Велимир Лукић каже да Европа дефинитивно клеца економски.
"Првенствено клеца економски највећа економија, због тога што је Кина њено веома важно тржиште. Колико су немачки инвеститори важни за Кину, толико су кинески инвеститори били важни за Немачку и ту видимо одређене промене. Међутим, оно што се дешава у Кини, то је једно отварање Кине опет, након затварања и чини ми се да се тамо индустријски раст полако опоравља, што је добра вест за Немачку", сматра Лукић.
Рецесија у Немачкој била незбежна
Иако је немачка влада у мотор европске привреде сасула милијарде евра да се лакше преброди енергетска криза, рецесија је била неизбежна.
Инфлација, пад куповне моћи грађана, који се додатно уздржавају од потрошње у ишчекивању нових мера. Више од половине становништва требало би да са грејања на гас, постепено пређе на топлотне пумпе.
Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке наводи да се, суочени са могућношћу таквог трошка, многи грађани суздржавају од било какве веће потрошње, што чине и немачке компаније када су у питању инвестиције на домаћем терену.
"Када се та штедња домаћег потрошача споји са мањим поруџбинама из САД, које су појединачно највећи купац немачких производа, рецесија у Немачкој била је очекивана", додаје Радичевић.
Очигледно је, истиче Лукић, да трансмисиони механизам у Немачкој делује далеко течније и савршеније, да се пад личне потрошње и успоравање у сектору грађевинарства дешавају много брже него у остатку Европе.
"Да остале земље прате циклус трансмисионог механизма монетарне политике, вероватно бисмо већ сад на нивоу еврозоне говорили о преокрету у кретању каматних стопа. Нажалост, до тога још неће доћи", каже Радичевић.
Немечка рецесија погађа и Србију, где је највидљивија
То што је најважнији трговински партнер и инвеститор у рецесији, погађа и Србију. Немачка нестабилност највидљивија је у домаћој прерађивачкој индустрији.
Иван Николић са Економског института у Београду каже да је прерађивачка индустрија у међугодишњем паду.
"Индустрија и даље бележи позитиван раст, али то је захваљујући електропривреди, производњи електричне енергије и у наредним месецима и ми са индустријом заронити у негативну зону", додаје Николић.
Најаве нових немачких инвестиција у Србији, упркос изазовима код куће, Николић сагледава геополитички – у повлачењу из Кине и позиционирању ближе еврозони.
Инфлација и у Србији успорава. Спорије, најпре због поскупљења струје.
И Народна банка је одлучила да ипак још једном повећа референтну каматну стопу на 6,25 одсто.
Економисти упозоравају: Aктуелни проблеми захтевају непопуларну буџетску дисциплину
На другој страни, држава повећањима плата, пензија и давањима намерава да подстиче потрошњу и погура привреду.
"Колико год имали добре инвеститоре, ситуација је неповољна у окружењу. Инфлација је окрњила стандард људи. Ово није само пука жеља или циљ економске политике, он извире пре свега у неким добрим резултатима", истиче Николић.
И док су ковид криза и хипотекарна криза 2008. године биле мањи изазов, јер су тражиле отварање, које стимулише раст, економисти упозоравају да актуелни проблеми захтевају непопуларну буџетску дисциплину.
.jpg)
