Izvor: RTS, 06.Apr.2023, 12:28
Референтна каматна стопа повећана на шест одсто
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена – на ниво од шест одсто, саопштила је НБС. Повећана је и стопа на депозитне олакшице, на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице, на 7,25 одсто.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Извршни одбор је проценио да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова, како не би дошло до раста инфлационих очекивања и да би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције, саопштено је из НБС.
Из централне банке су истакли да преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.
"Одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности", каже се у саопштењу.
"Успоравање инфлације у наредном периоду"
Извршни одбор је навео да су даљи пад цена у сектору енергетике, решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу трошковних притисака на глобалном нивоу, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду.
Додао је да су несигурност у погледу глобалног привредног раста и бојазан да би могло доћи до рецесије у развијеним земљама, утицали на додатни пад цена примарних производа.
"Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике неопходна због и даље присутних геополитичких тензија услед сукоба у Украјини, као и чињенице да индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада, и даље одржавају базну инфлацију на релативно високом нивоу у већини земаља, што се одражава на увозну инфлацију у Србији", каже се у саопштењу.
Инфлација у Србији
НБС наводи да је укупна инфлација у фебруару у земљи износила 16,1 одсто међугодишње, што је у складу са изнетим пројекцијама НБС за прво тромесечје, које су узеле у обзир очекиван наставак преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса.
"И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је раст ових цена у највећој мери последица дешавања у међународном окружењу", каже се у саопштењу.
Базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у фебруару је износила 11,1 одсто међугодишње, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса.
Према актуелној фебруарској средњорочној пројекцији, очекује се да ће се међугодишња инфлација од наредног тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни и да се средином 2024. године врати у границе циља.
У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делују досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора вођено растом цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста, наводи НБС.
Раст БДП-а до три одсто
Народна банка очекује да ће бруто домаћи производ Србије ове године остварити реални раст у распону од два до три одсто, чему ће допринети и опоравак сектора енергетике, на који указују подаци о производњи и извозу електричне енергије у прва два месеца ове године.
"Раст ће бити вођен домаћом тражњом, чему у највећој мери доприноси очувано тржиште рада, док ће због и даље високог очекиваног увоза енергената и ниже екстерне тражње, пре свега из зоне евра, допринос нето извоза бити негативан", наводи централна банка.
Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду.
.jpg)
