Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U EPS-u svako može da se osigura kako hoće
Direktor javnog preduzeća može samo da preporuči kako ovaj posao da se sprovede, dok je konačna odluka na „nižim” direktorima
Pitanje osiguranja imovine Elektroprivrede Srbije čija je vrednost procenjena na oko 10 milijardi evra, nametnulo se odmah posle majskih poplava, međutim javnost još na njega nije dobila odgovor. Umesto da bude jasno da li je i šta osigurano od EPS-ove imovine i da li će šteta moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se nadoknadi i u kojoj meri, stižu krajnje oprečna saopštenja.
S jedne strane iz EPS-a poručuju da su na vreme sve učinili da bi imovina bila osigurana, dok na drugoj strani direktori privrednih društava EPS-a krive vrh centrale što je napravljen propust u osiguranju imovine.
Aleksandar Obradović, prvi čovek EPS-a, u razgovoru za „Politiku” kaže da vrh ovog javnog preduzeća ne može da bude kriv za to što su pojedini direktori privrednih društava, navodeći primer Milorada Grčića direktora „Kolubare”, odlučili da ne poslušaju direktora EPS-a.
– Da je Grčić poslušao preporuku centrale, „Kolubara” bi bila osigurana od poplava, kaže on i objašnjava da su sva privredna društva u svakom času imala instrukcije šta da rade, ali primer da to nisu učinili je Elektrosrbija Kraljevo.
Upitan ko će odgovarati za propuste, ukoliko se utvrdi da ih je bilo, Obradović kaže, da on može da odgovara samo za ono što je preporučio, ali ne i za tuđu neposlušnost. Tamo gde su direktori poslušali savet vrha EPS-a, problema nema i obrnuto, kaže on.
– Odgovornost menadžmenta mora da postoji. Direktor mora da poštujete zakon, a oni direktori koji to ne čine moraju krivično da odgovaraju. Međutim, možete da imate direktora koji poštuje sve zakone, ali su loši direktori, te dok se ne krene u korporativizaciju EPS-a, odnosno dok se ne bude znalo ko je za šta tačno odgovoran imenom i prezimenom, ne mogu da kažem, „kazni loše direktore”, kaže prvi čovek EPS-a.
On dodaje da je umoran da preko medija isteruje pravdu zašto se neko osigurava na ovaj, ili onaj način, i da direktorima tako kaže da su loši, a oni da mu na to odgovore: „Juhuu ne može da nas smeni”.
Obradović objašnjava da je revizija urađena i da će ubrzo napraviti pravni tim koji treba da kaže da li ima osnova za krivičnu odgovornost i čiju. Ali, šta ako se utvrdi da nema krivične odgovornosti po zakonu, pita on.
I dok Obradović proziva direktora „Kolubare” da je propustio da osigura imovinu od poplava, Grčić s druge strane demantuje direktora EPS-a i tvrdi da je „Kolubara” osigurana, da ima potpisan ugovor s „Dunav osiguranjem” i da će sledeće nedelje izneti detalje o tome.
– „Kolubara” je potpuno osigurana i u ovom momentu ima maksimalni nivo zaštićenosti od svega. Mi sa „Dunav osiguranjem” radimo što detaljniju procenu, koliko je to u ovom momentu moguće, objasnio je Grčić.
– Očigledno je da direktor pokušava da prikrije neke svoje nepravilnosti, kao i to da on ne zna šta se radi u njegovoj firmi i njegovim privrednim društvima. „Kolubara” je dala Obradoviću saglasnost da sprovede tender za osiguranje koji on, očigledno iz nekog razloga nije sproveo do kraja, ili nije sproveo kako je trebalo.
Demanti o tome da nisu osigurani stigao je juče „Politici” i iz kabineta HE Đerdap, gde kažu da od 2013. godine imaju zaključen ugovor o osiguranju s „Dunav osiguranjem”. Ove godine je zaključen aneks ugovora, kako bi osiguranjem bila pokrivana sva imovina hidroelektrane Đerdap.
Rukovodstvo je želelo da se izbegne situacija da jedan jedini dan imovina ne bude osigurana, pa je polisom to učinjeno za 14 osnovnih rizika, među kojima su i poplava, bujice, visoke i podzemne vode usled visokog vodostaja.
S druge strane, navode, HE Đerdap nije imala materijalne štete prouzrokovane poplavom te iz tog razloga nije istaklo svoje potraživanje prema „Dunav osiguranju”.
Upućeni u celu problematiku kažu da u Zakonu o javnim nabavkama između ostalog piše „da je lice zaposleno na poslovima javnih nabavki dužno da odbije izvršenje naloga ovlašćenog lica, ako je uputstvo i nalog suprotan propisima, kakvi su upravo nalozi ovlašćenih lica EPS počev od 4. 4. 2014. godine do poslednjeg 24. 4. 2014. godine”.
Izvor blizak celom postupku osiguranja imovine EPS-a kaže za „Politiku” da je osiguranje sporno, te da je EPS sam uložio žalbu na vlastiti tender koji je dobilo „Dunav osiguranje” u konzorcijumu s „Delta đeneralijem” i DDOR-om.
Umesto toga, menadžment je u martu sproveo postupak mimo zakona o javnim nabavkama i izabrao „Auto-moto savez Srbije”, što je pre nekoliko dana potvrdila i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, iako ova kuća nema reference za osiguranje imovine.
Do problema s centralom je došlo kada je jedan deo direktora odbio da potpiše ugovor sa AMSS, nakon čega je s njima raskinut ugovor i nakon toga izabran konzorcijum „Viner osiguranje” i „Unika”, a zbog čega su delovi EPS-a, tvrdi ovaj izvor, danas različito osigurani.
Kolubara nema osiguranje od poplave kopova
Upitani da pojasne demanti direktora pojedinih privrednih društava na tvrdnje EPS-a da nisu osigurani, u ovom javnom preduzeću kažu da je EPS svim svojim privrednim društvima ponudio da potpišu listove pokrića osiguravajućih kuća „Viner” i „Unika” i time budu osigurani od svih rizika, pa i od poplava.
Tako bi i „Kolubara” bila osigurana od poplava da je postupila po nalogu v. d. direktora EPS-a, jer je ovaj konzorcijum u svoju ponudu uključio osiguranje od poplave za kopove, odnosno za „Kolubaru”. Kopovi se, inače, ne osiguravaju obavezno kao sva druga imovina.
U tenderskoj dokumentaciji, iz koje proizilazi ugovor o osiguranju, „Kolubara” nije specificirala osiguranje od poplave za kopove. Dakle, čak i da je potpisan ugovor sa konzorcijumom Dunav-DDOR-Delta đenerali, kopovi u „Kolubari” ne bi bili osigurani od poplave.
Inače, javni postupak s „Dunav osiguranjem” i konzorcijumom kako se tvrdi nije poništen, niti okončan, jer i ponuđač i naručilac koriste prava koja su u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.
Razlog zašto je centrala preporučila da se ugovor popiše s „Unikom” i „Viner osiguranjem”, jeste što su oni za 6,5 odsto bili jeftiniji od drugih osiguravajućih kuća.
Kada je reč o uključivanju AMSS u priču o osiguranju, tačno je da je stigla najpovoljnija ponuda od njih, ali kada je trebalo da dostave i ugovor o reosiguranju oni to nisu učinili i taj tender je poništen, nakon čega je potpisan novi ugovor s „Vinerom” i „Unikom”, zaključuju u centrali EPS-a.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 07/06/2014
.jpg)
