Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Feb.2016, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Svetao primer
"EPS je svetao primer uspešnog sprovođenja politike vlade na reformi javnih preduzeća. Zadovoljan sam što Vlada Srbije i EPS mogu da se pohvale odličnim rezultatima", rekao je Aleksandar Obradović pre neki dan na jednoj televiziji (ali nije RTV, a ni RTS). Obrazlažući ovakvu ocenu prvi čovek najveće državne kompanije rekao je još da je za prošlu godinu bio planiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gubitak od, grubo rečeno, 20 milijardi dinara, ali da je napravljen profit od dve milijarde.
"To ne bi bilo moguće da nismo imali naredbu Vlade Srbije da se reorganizujemo", izjavio je takođe direktor EPS-a.
Da, očekivalo bi da kad mlad i ambiciozan čovek dolazi na čelo velike, ali prilično ruinirane firme, "giganta na staklenim nogama" što bi se reklo, ima pred sobom viziju kako da je popravi i od nje napravi zbilja snažno i uzorno u svakom pogledu preduzeće. I da jedino pod uslovom da vlada odobri njegov program i pristaje da se prihvati tog teškog i zamašnog posla. A ne da se ponaša kao partijski aparatčik kome je pred očima jedino "slika našeg druga predsednika", što rek’o Neša Galija.
A kad je o ostvarenom profitu reč, valja primetiti da se u našem političkom establišmentu, kao i pratećoj nomenklaturi, sve više upražnjava jedna nova (mada u stvari stara, zaostala iz onih socijalističkih vremena) disciplina - prebacivanje planova. Naročito je tome prošle godine rado pribegavao premijer Vučić, posebno oko fiskalnog deficita, a sve češće se time služe i drugi zvaničnici.
Ovde bi se, međutim, Obradoviću mogla priznati dalekovidost. Tako je on, naime, još 2014. isticao kako je umesto planiranog gubitka od, grubo rečeno, 20 milijardi dinara 2013. ostvaren, opet grubo, isto toliki dobitak. U odnosu na tu "diskrepancu", u pozitivnom smislu, između planova i rezultata, prošlogodišnja je upola manja.
No, svejedno, nameće se pitanje otkud tako velika, otprilike oko 10-20 odsto ukupnih prihoda, razlika. To je razumljivo kada dođe do nekih velikih "zemljotresa", bilo na tržištu, kao što je aktuelni pad cena nafte, ili do elementarnih nepogoda kao što je bila pretprošlogodišnja poplava.
Ako, pak, nije bilo nikakvih nepredvidljivih događaja ni vanrednih okolnosti, onda se radi o lošem planiranju. Koje, opet, može biti rezultat nestručnosti, što je jedan problem, ili rezultat potrebe za (političkom) manipulacijom, što je drugi problem. Ne zna se koji je veći. Meni se ipak čini – ovaj drugi. A vama?
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
