Izvor: B92, 24.Maj.2013, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao uvoznik skupe struje
Beograd -- Elektroprivreda Srbije bila je minule dve decenije gotovo jedini pokretač naše oronule privrede, ali je i ona, nažalost, pala na niske ekonomske grane.
Da je EPS potonuo tvrdi Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, dodajući da su domaće firme, pogotovo iz elektromašinogradnje, uvek bile tu kada je bilo najteže - i zemlji i EPS-u.
Stranci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su, kaže, uglavnom isporučivali uređaje i opremu, a naše firme bile uspešni partneri u projektovanju, montaži...Sve bi, možda, uverava on, bilo lakše da smo u privatizaciji uspeli da sačuvamo bar nekoliko ključnih firmi koje su nosile nekadašnju elektrifikaciju bivše SFRJ.
Dok su "Termoelektro” i pravni subjekti proizišli iz sistema "Goša” danas stabilna i uspešna preduzeća, koja aktivno učestvuju u privrednom životu Srbije, "Minel“ kao jedna od najvećih i najznačajnijih elektroenergetskih kompanija na prostoru stare Jugoslavije, a poznat po svojim proizvodima širom sveta, gotovo da ne postoji.
Cena električne energije kod nas je višestruko niža u odnosu na zemlje evropske zajednice, a gotovo dvostruko manja prema zemljama bivše jugoslovenske federacije. To je veliko ekonomsko ograničenje za EPS, kaže Petrović.
Kupio ga je ruski "biznismen” našeg porekla i još uvek aktivni opozicioni političar. Posle njegovog gazdovanja mnoga preduzeća su u stečaju, a neka izbrisana iz registra, osim fabrike transformatora u Ripnju, koju je Agencija za privatizaciju "vratila” iz privatnih ruku i sada je u takozvanom procesu "restrukturiranja”, bez obrtnih sredstava i mogućnosti da se ravnopravno uključi u privredni život Srbije, priča Petrović za Politiku.
Podseća da nismo imali dovoljno sluha da očuvamo bar značajnije delove "Minela”, kao što su Hrvati umeli da sačuvaju "Končara”, proglasivši ga strateški važnom firmom za zemlju.
I pored toga što grca u gubicima i visokim nenaplaćenim potraživanjima, EPS još može da bude dobar i pouzdan poslodavac domaće privrede. Treba, uverava, na svaki način pomoći EPS-u da stane na svoje noge, jer će tek tada moći da pokrene druge.
Cena električne energije kod nas je višestruko niža u odnosu na zemlje evropske zajednice, a gotovo dvostruko manja prema zemljama bivše jugoslovenske federacije. To je veliko ekonomsko ograničenje za EPS.
Jasno je, kaže Petrović, da vladi nije lako da u sadašnjem socijalnom miljeu nađe najoptimalnija ekonomska rešenja i osetno poveća cenu struje, jer nam je još iz vremena socijalizma to veoma teško padalo. Niko i nikada, međutim, ne diže glas što je benzin skup. Jedino struja, a najplemenitiji je energent, nema paritet sa ostalima.
Ipak kada cena električne energije poraste za dva do tri evrocenta po kilovat-satu, EPS će moći da ispunjava svoje obaveze i lakše će, kako se kaže, da počne da "diše”. Tada će moći da otpočne da razmišlja i o svom intenzivnijem razvoju.
Ako se uskoro u tom smeru ništa ne promeni lako nam se, kaže Petrović, može dogoditi da postanemo veliki uvoznici skupe struje.
Studije kažu, doće do kraja 2015. Srbiji nedostajati oko 1.500 megavata, a za izgradnju tolikih blokova potrebne su milijarde evra i bar šest-sedam godina.
