Izvor: Radio 021, 29.Mar.2015, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ispunila dve od sedam obaveza MMF-a
Mastilo na Pismu o namerama, koje su potpisali premijer Aleksandar Vučić, guvernerka Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, još se pošteno nije ni osušilo, a Srbija će, kako se čulo od premijera Vučića, zvaničnike Fonda zamoliti da mu omogući da građanima i penzionerima poveća lična primanja.
I to samo nekoliko meseci nakon što je ova mera stupila na snagu, piše Politika.
Srbija je, takođe, do 31. marta trebalo da ispuni još nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uslova. Prema Memorandumu, vlada je obećala da će do tog datuma usvojiti plan finansijskog restrukturiranja EPS-a, kao i program transformacije Poreske uprave. Prvi uslov da nam Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda 23. februara odobri aranžman iz predostrožnosti bio je smanjenje plata i penzija.
Do kraja ovog meseca treba i da se donese plan o podeli "Železnice" na četiri preduzeća, što je i učinjeno u predviđenom roku. Za spajanje "Puteva Srbije" i "Koridora" ostalo je još svega nekoliko dana, a do kraja ovog meseca trebalo bi da bude usvojen i novi zakon o investicijama.
Ono što je, čini se, najteža mera na koju se Srbija po sporazumu obavezala jeste poskupljenje struje 1. aprila za 15 odsto.
Kako sada stoje stvari, to je nemoguće ispuniti u predviđenom roku, jer prema Zakonu o energetici poskupljenje struje treba javno da se objavi mesec dana ranije. Pre toga, EPS treba da dobije saglasnost od Agencija za energetiku.
Iako je u Memorandumu ekonomske politike (dokumentu u kome skoro svaka rečenica počinje sa „mi ćemo”), koji su potpisali naši državni zvaničnici eksplicitno, navedeno da će struja poskupeti 1. aprila i premijer i resorni ministar Aleksandar Antić nekoliko puta su istakli da će se o tome tek pregovarati sa Fondom.
Prema oceni Srboljuba Antića, dugogodišnjeg predstavnika Srbije u MMF-u, u zemljama u tranziciji poskupljenje struje je za Fond neka vrsta neformalnog indikatora da li je zemlja spremna na reforme.
"Mi ćemo sa poskupljenjem zakasniti, ali ne verujem da ćemo moći da ga odložimo. Premijer je izjavio da će sa Fondom razgovarati o tome da poskupljenje struje bude upola manje. To znači da se on odriče prihoda od akciza, jer po dogovoru jedan deo rasta cene išao bi kroz direktno poskupljenje, a drugi preko akciza. Ta sredstva će ići u budžet, a za Fond je, praktično najbitnije stanje u budžetu", kaže Antić.
On dodaje da je dobro to što su kretanja, kada je o državnoj kasi reč, pozitivna, jer je minus u budžetu znato niži od planiranih 55 milijardi dinara. "Najvažniji stav je da je budžet u relativno solidnoj situaciji", kaže Antić. On podseća da je Srbija za dobijanje aranžmana trebalo da ispuni četiri uslova.
To su donošenje zakona o budžetu za 2015. gde su plate i penzije smanjene, zatim set finansijskih i zakona o narodnoj banci, rešavanje problema železare i prekid davanja državnih garancija. Sudeći prema praksi ove međunarodne monetarne institucije to je dosta uslova, ocenjuje sagovornik. "To znači da nama Fond ne veruje", kaže Antić.
On podseća da su pred Srbiju tokom naredne tri godine stavljena 23 uslova različitog stepena važnosti. Antić podseća da Memorandum sa Fondom ne treba shvatiti po sistemu "lako ćemo", jer je to praktično neka vrsta ugovora.
Boško Mijatović iz Centra za liberalno demokratske studije (CLDS) kaže da je izjavu premijera Vučića o eventualnom povećanju plata i penzija shvatio kao šalu ili kao pokušaj duhovitosti. "Nisam pomislio da bi jedna takva stvar mogla istinski da se kaže", kaže Mijatović i dodaje da u Srbiji političari lako obećavaju, ali slabo sprovode obećano.
