Izvor: Mondo, 02.Jan.2015, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sada ste potpuno slobodni da ostanete kod EPS-a
Od 1. januara 2015. liberalizacija tržišta električne energije u Srbiji je stigla i do građana kao potrošača. Struja sada prema zakonu može da se kupuje i od privatnika, pitanje je samo da li će takvih prodavaca biti.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Liberalizacijom otvoreno je tržište za sve koji traže i dobiju licencu za snabdevanje električnom energijom domaćinstava, kao što je to u prethodnom periodu već urađeno za preduzeća, odnosno velike potrošače.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Liberalizacija u srpskoj varijanti ne znači i slobodu izbora, jer se "otvara" tržište na kome najveći igrač ima masivno dampingovanu cenu. Toga su svesni i potencijalni konkurenti ali i sam EPS.
Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Obradović rekao je agenciji Beta da ne očekuje veliku konkurenciju za snabdevanje domaćinstava upravo zbog niske cene struje EPS-a, koju neformalno određuje država a formalno Agencija za energetiku.
"Cena struje na javnom snabdevanju u Srbiji je 30 odsto niža od najniže cene u regionu. Zato ne očekujem veliki broj konkurenata koji će se truditi da pridobiju domaćinstva kao korisnike", rekao je Obradović.
On je rekao da je teško da procene koliki udeo će EPS zadržati na tržištu jer će "dosta toga zavisiti od aktivnosti konkurencije".
"Za razliku od prve dve faze liberalizacije, gde su kompanije bile prinuđene da izađu na tržište i potpišu ugovore o snabdevanju pod komercijalnim uslovima, sada ni jedno domaćinstvo nema obavezu da izađe na tržište", rekao je direktor EPS-a.
On je rekao i da ne očekuje da cena bude jedini argument za pridobijanje kupaca.
"Na otvorenom tržištu nije samo cena presudan faktor, ako konkurenti EPS-a naprave ponudu koju je zanimljiva za kupce, oni mogu da promene snabdevača čak i ako je cena kilovat sata viša", rekao je Obradović i naveo primer Hrvatske gde se na tržište struje uključio i Telekom.
Ali, u Srbiji uvek ima neko ali, cena u Hrvatskoj je daleko veća od one koju, doduše nerado, daje EPS. Stoga je i normalno da se tamo pojavila konkurencija koja ima šta da ponudi a da od starta ne bude u debelom minusu.
Tako je moglo da se desi to što se desilo - da Hrvatska elektroprivreda zbog dolaska konkurencije spusti cenu. Ali i ta "spuštena" cena je sada 8,32 evrocenta po kilovatčasu (sa porezom), kod konkurentskog GEN-I je 7,2 evrocenta.
Kod srpskog državnog parnjaka cena je 6,1 evrocent.
Srednje firme će morati da biraju
Prema novom Zakonu o energetici, pravo na javno snabdevanje uz domaćinstva moći će da ostvare i mali kupci, odnosno preduzeća sa do 50 zaposlenih i manje od 10 miliona evra prihoda godišnje i sa potrošnjom do 30.000 kilovat sati godišnje. Oni koji troše više od toga, od 1. jula 2015, moraće da nađu snabdevača. U EPS-u broj malih kupaca koji će tada imati obavezu izlaska na slobodno tržište procenjuju na nešto manje od 30.000 i oni troše 8 odsto ukupne potrošnje u Srbiji ili 2,64 milijarde kilovačasa.
Prevedeno na mesečne račune, to znači da prosečnoj gradskoj mušteriji HEP za 500 sagorelih kilovatčasa naplati gotovo 43 evra (sa fiksnom naknadom za prenos), a EPS tek nešto preko 30 evra.
Dakle, da bi se u Srbiju uvela prava tržišna utakmica, EPS bi trebalo da poskupi struju i onda bi tek došla konkurencija. Dok se to ne dogodi, imaćemo "tržište" kakvo imamo sad.
To se najbolje vidi na primeru liberalizacije za velike potrošače. Tržište struje za privredu u Srbiji otvoreno je tokom 2013. i 2014. godine a od 84 licencirana snabdevača po neregulisanim cenama, formalno aktivna su 44 od kojih samo tri snabdevaju krajnje kupce.
EPS Snabdevanje pokriva 95 odsto tržišta.
U Srbiji će , po svemu sudeći, još dugo vremena EPS biti jedini igrač za domaćinstva, sve dok cena struje više ne bude socijalna a postane ekonomska kategorija.
Oni srpski domaćini koji ne budu želeli da na uštrb svog džepa (a iz pukog inata EPS-u) promene snabdevača, ostaće kod dobre stare državne firme (dok se ne sprovede ta već dugo najavljivana korporativizacija).
Onaj ko ipak želi da "napusti" EPS, moraće pre toga da raščisti račune sa EPS Snabdevanjem. Promena snabdevača biće besplatna, trajaće najviše 21 dan i ceo postupak sprovodiće novi snabdevač a ne sam domaćin, kupac struje.
U Srbiji se trećina ukupne potrošnje struje pokriva na slobodnom, a ostalo na tzv. regulisanom tržištu. Ovde se pod "regulisanim" zapravo smatra tržište na kome cene (prema principu priznatih troškova) odobrava Agencija za energetiku i na njemu radi, i radiće, samo EPS.
Ukupna potrošnja struje krajnjih kupaca u Srbiji u 2014. bila je 28 milijardi kilovat sati, od čega je na slobodnom tržištu prodato 34 odsto a 66 odsto na regulisanom, pri čemu su 51 odsto preuzela domaćinstva a 15 odsto mali kupci.
.jpg)
