Izvor: B92, 20.Apr.2011, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ružić: Najbolje da EPS bude državni
Beograd -- Aktuelno političko rukovodstvo Srbije, bar u ovom trenutku, nije voljno da privatizuje Elektroprivredu Srbije, a sličan stav preovladava i u stručnoj javnosti.
Nedavno je državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić rekao da Elektroprivreda Srbije kao najveće blago zemlje mora ostati u državnom vlasništvu
Ranije je isto rekao i bivši ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić kao i potpredsednik Vlade Božidar Đelić što ukazuje da vladajuće stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o tom pitanju razmišljaju na istovetan način.
Kada je reč o zemljama u tranziciji, praksa pokazuje da u nekima od njih elektroprivrednim preduzećima i dalje rukovodi država i postiže odlične poslovne rezultate. Najkarakterističniji primer je češki ČEZ koja ne samo da je najuspešnija energetska kompanija u centralnoj Evropi već je i jedna od najboljih kompanija u tom delu Starog kontinenta.
Zaštititi EPS od politike
Dragan Nedeljković, glavni urednik sajta Energoportal info, naglašava da elektroprivredne kompanije mogu uspešno da rade i ako su u vlasništvu države. "Osnovno pitanje nije da li je vlasnik neke elektroenergetske kompanije država ili privatnik. Osnovno pitanje je ko rukovodi tom kompanijom. Dakle, potrebno je obezbediti da političari ne upropašćuju i unazađuju rad elektroenergetske kompanije i što je najvažnije potrebno je da ih vode eminentni stručnjaci. U tom slučaju poslovni uspeh je zagarantovan. Naravno, u slučaju EPS-a potrebno je obezbediti i realnu cenu struje koja garantuje nesmetan rad", ističe on.
Svetao primer je i poljska PGE, takođe u državnom vlasništvu, koja se 2009. godine u analizi koju je uradila revizorsko - konsultantska kuća Dillojt u konkurenciji 500 kompanija iz centralne Evrope plasirala na visoko deveto mesto.
S obzirom na to ali i druge stvari, u stručnoj javnosti u Srbiji preovladava mišljenje da EPS zaista i treba da ostane u državnom vlasništvu. Takvog mišljenja je i Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup.
On objašnjava da EPS, ako ostane u državnom vlasništvu, može da bude vrlo snažan garant sigurnog snabdevanja potrošača u budućnosti, kao i garant razumnog stepena energetske nezavisnosti zemlje.
"Osim toga, to preduzeće ako ostane u državnom vlasništvu, može da bude izuzetno značajan amortizer mogućih fluktuacija cena na tržištu, odnosno da zaštiti potrošače u Srbiji od prekomernog porasta cena koji se lako može dogoditi na tržištu", navodi Ružić.
On, ipak, navodi da je cena električne energije depresirana i nedovoljna za normalno funkcionisanje elektroenergetskog sistema, i dodaje da je to vrlo štetno ne samo za EPS i zaposlene u tom preduzeću, nego i za celu privredu i stanovništvo naše zemlje kome će električna energija po razumnim cenama biti potrebna i u budućnosti.
"Razlog tome nije, kako se često govori, socijalni aspekt, odnosno briga o mogućnosti naroda i privrede da plati ekonomsku cenu električne energije, nego neznanje, neodgovornost i nebriga za budućnost, a još više od toga politikantske kalkulacije o tome koliko će ova ili ona stranka na vlasti dobiti glasova birača demagoškom brigom o siromašnom narodu", ističe Ružić.
Država nema strategiju
Ekspert za strana ulaganja Milan R. Kovačević ističe da se po pitanju privatizacije elektroenergetskog sektora državni vrh ponaša kontradiktorno. "Sa jedne strane naši političari daju izjave da EPS mora da ostane u rukama države a sa druge nude stranim kompanijama da grade proizvodne objekte u Srbiji i da postanu njihovi većinski vlasnici. Takođe, država sklapa netransparentne ugovore recimo o izgradnji hidroelektrana sa Italijanima čiji epilog će biti izvoženje struje proizvedene na našoj teritoriji u Italiju. Sve to jasno pokazuje nedostatak preko potrebne energetske strategije", zaključuje naš sagovornik.
Ružić u budućnosti očekuje velike turbulencije na energetskom tržištu i rast cena svih energenata i dodaje da "u takvim situacijama od neprocenjivog značaja za državu i stanovništvo može biti državna kompanija koja može obezbediti veliki deo potrebne električne energije po razumnim, ekonomski opravdanim cenama. U tom smislu, EPS može biti taj važan amortizer, odnosno stabilizujući faktor cenovnih fluktuacija u Srbiji".
On dodaje da restrukturiranje EPS-a treba obavezno uraditi. To je uslov njegovog racionalnijeg poslovanja, pronalaženja strateških partnera pod povoljnijim uslovima, kao i privlačenja privatnih investicija u energetiku Srbije.
"EPS ne treba privatizovati, ali treba biti svestan da on sam ne može u dogledno vreme obezbediti potreban razvoj elektro-energetskog sektora. Zato je potrebno za nekoliko strateških važnih projekata, kao što su Kolubara B, TENT B3 i možda još jedan ili dva veća objekta, hitno pronaći strateške partnere i otpočeti izgradnju", kaže on.
Ružić dodaje i da je i strateškim partnerima EPS-a i nezavisnim investitorima i međunarodnim finansijskim organizacijama od ključne važnosti da imaju ravnopravan položaj na tržištu i da EPS ne bude u situaciji apsolutnog monopoliste.
On je mišljenja da da EPS ne treba da izlazi na berzu, već da ostane u 100 procentnom državnom vlasništvu. Sa druge strane, nova preduzeća, osnovana sa strateškim partnerima, bi mogla da budu organizovana kao akcionarska društva i da jedan broj svojih akcija ponude na berzi.
