Izvor: RTS, 24.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 04. 2009.)
Drugi paket države protiv krize, EPS ostaje na Drini, Strankama niko ne veruje, Radnik ubio bivšeg šefa, naslovi su iz današnjeg izdanja dnevnih novina
Drugi paket države protiv krize
Cilj je da se u sistem ubaci još dinara jer ih trenutno nema dovoljno. Ključ dalje borbe za ublažavanje efekata krize leži u monetarnoj politici. - Krediti za likvidnost koji se sada odobravaju sa deviznom klauzulom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od pet i po odsto na godišnjem nivou, u maju bi mogli biti sniženi na oko četiri odsto
U drugoj polovini godine referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude viša od 10 odsto, a u sistem mora postepeno da se upumpa još novca, tako što će se smanjiti obavezna rezerva banaka. U uslovima kada nam objektivno preti privredna depresija, trebalo bi da imamo adekvatnu monetarnu politiku pošto smo iskoristili sve mogućnosti fiskalne politike.
Ovo su delovi drugog, novog antikriznog paketa mera koji se sprema u Srbiji i o kome za „Politiku" govori potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. O tom paketu će od sutra srpska delegacija razgovarati u Vašingtonu sa predstavnicima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Predstavnici Srbije nose na te pregovore i prvi antikrizni paket mera koji predviđa znatno smanjenje javnih rashoda (za preko tri procenta bruto domaćeg proizvoda) i povećanje budžetskog deficita (na tri odsto BDP-a).
„Ako aranžman odobri bord direktora, a nadamo se da hoće, već krajem maja Srbija će dobiti prve 2,2 milijarde evra, a ostatak od 800 miliona iduće godine. To će biti dovoljno da se očuva stabilnost dinara, odnosno makroekonomska stabilnost zemlje i eksterna likvidnost Srbije. Pri tom, aranžman sa MMF-om prati i dogovor o refinansiranju kredita srpskih kompanija kod inostranih banaka", kaže ministar Dinkić.
"Inflacija se ne može dogoditi jer će se ta operacija obaviti na neinflatoran način, kroz smanjenje kamatnih stopa. Moja očekivanja su da će, zbog zamrznutih plata u javnom sektoru, zamrzavanja i smanjivanja zarada i u privatnom sektoru, odnosno generalno zbog smanjene kupovne moći stanovništva, pre ili kasnije, doći do obaranja cena. Očekujem da će se to dogoditi tokom ili nakon leta. Dakle, država neće podizati svoje cene koje kontroliše. Neće biti poskupljenja struje, a menjaće se samo cene na koje utiče svetsko tržište, poput benzina."
"Kad smo imali visok privredni rast, novčana masa je bila preko tri milijarde evra. Verovatno nam u uslovima krize ne treba tolika novčana masa, ali sigurno je da smo došli na nivo koji bi mogao da postane kontraproduktivan. Nije slučajno da su Američke federalne rezerve smanjile na istorijski najniži nivo svoju referentnu kamatnu stopu. To isto su uradili i Britanci i Evropska centralna banka. Mišljenja sam da bi to trebalo da uradi i Narodna banka Srbije, i dobro je što je krenula tim putem. S druge strane, to mora da se radi postepeno. Jer kod nas je inflacija još uvek relativno visoka. Takođe, bilo bi dobro da se u uslovima krize oslobodi i jedan deo obavezne rezerve poslovnim bankama, posebno za finansiranje likvidnosti namenjene izvoznicima, kao i za investicije u stanogradnju i putnu privredu. Na taj način ćemo obezbediti dodatni novac za kreditiranje privrede i građana.
Dakle, bilo bi dobro za privredu da centralna banka postepeno nastavi sa snižavanjem svoje kamatne stope, jer imamo veliku opasnost privredne depresije."
EPS ostaje na Drini
Nikakvo pismo, niti novi predlog za gradnju hidroelektrana na Drini nije upućen Vladi Srbije, ni iz Vlade Republike Srpske, ni iz ministarstva energetike - potvrđeno je "Novostima" u ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS.
Posle nezvanične informacije da Republika Srpska pregovara da nemačka kompanija RNjE Ponjer AG bude vlasnik 50 odsto akcija u budućem preduzeću HE "Gornja Drina", a EPS i Elektroprivreda RS po 25 odsto, u Ministarstvu energetike RS ističu da takav predlog ne postoji i nema nikakvog "remećenja odnosa".
- I dalje na snazi ostaje Protokol o razumevanju za nastavak projekta HE "Gornja Drina" potpisan 27. februara prošle godine - kažu u Ministarstvu energetike RS. - Dogovorena je gradnja nove HE "Gornja Drina" umesto ranijeg projekta gradnje HE "Buk Bijela". U projektu bi EPS učestvovao sa 50 odsto, a ERS i HE na Drini sa po 25 odsto učešća.
U Republici Srpskoj ističu da je ova investicija od velike važnosti za obe elektroprivrede, a ako bi u projekat i bio uključen neko od strateških partnera, to bi samo mogao biti neko "od iskustva". U decembru prošle godine delegacija nemačke kompanije RNjE Ponjer AG bila je u Banjaluci kod premijera Milorada Dodika i ministra industrije, energetike i rudarstva Slobodana Puhalca i tada su istakli zainteresovanost za saradnju u energetici. Prema nezvaničnim informacijama, i pojedine italijanske firme interesuju se za projekte na Drini.
Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, kaže da je i ranije bilo reči o uključivanju strateškog partnera i da to nije ništa novo, ali da će konačnu odluku doneti Republika Srpska.
- Planirane hidroelektrane su celim tokom Drine kroz Republiku Srpsku, a EPS je dobio pravo na ulaganja i učešće u tom projektu - objašnjava Marković.
Prema sadašnjim procenama, na Drini bi se gradile četiri hidroelektrane - "Buk Bijela", "Foča", "Paunci" i akumulaciona "Sutjeska".
Ranija ideja uključivala je i Crnu Goru i gradnju velike "Buk Bijele", koja bi umesto sada projektovanih 115 megavata snage mogla da dostigne i 450 megavata. Crnogorci su u međuvremenu zbog ekologije odustali od učešća.
450 miliona evra koštala bi izgradnja sve četiri elektrane, koje bi proizvodile 800 miliona kilovat-sati struje, a ukupan potencijal na toku Drine je oko 1.000 megavata snage.
Strankama niko ne veruje
Ortakluk partija sa biznismenima koji, kako je to nedavno izjavio ministar policije Ivica Dačić, tajno finansiraju i po nekoliko stranaka podjednako je jak kao i nepisano pravilo koje poštuju sve stranke da se međusobno štite i ne dozvoljavaju kontrolu koja bi pokazala odakle im novac kojim se finansiraju. To su najjači temelji na kojima funkcioniše sprega vlasti i novca i razlozi zbog kojih niko ne može da poveruje u tačnost javnih partijskih izveštaja o finansijama.
Ko još može da poveruje da se stranke izdržavaju samo prihodima iz budžeta i naplatom članarine, kako tvrde partijski funkcioneri, kad je taj novac u velikoj nesrazmeri sa luksuznim izbornim kampanjama i ogromnim troškovima stranačke infrastrukture koja podrazumeva oko 160 opštinskih odbora, pokrajinske i glavne odbore, centralu stranke, poslovni prostor u kome svi oni rade, automobile i mobilne telefone koje koriste.... Istovremeno u finansijskim izveštajima kao donatore navode male, porodične firme koje jedva uspevaju da poslovnu godinu završe pozitivno.
Kao ruganje javnosti delovala je izjava poslanica Srpske radikalne stranke Vjerice Radete koja je izjavila da tajkuni nisu finansirali izbornu kampanju radikala i da se to može proveriti uvidom u dokumentaciju koju je SRS predala Republičkoj izbornoj komisiji.
- SRS nije dobila od tajkuna ni jedan jedini dinar, a Tomislav Nikolić očigledno jeste - rekla je Radeta povodom toga što je pre nekoliko meseci Tomislav Nikolić, nekadašnji zamenik predsednika SRS, rekao da je u vreme dok je bio kandidat SRS dobijao „neke pare od Milana Beka i Miroslava Miškovića u toku izborne kampanje".
Radnik ubio bivšeg šefa
Živorad Živanović (52), zvani Žika, iz Kragujevca ubio je iz pištolja Zorana Glišovića (52), koji mu je bio šef pre 15 godina u propaloj firmi „Jugozan"! Živanović je optužio Glišovića da je zbog njega pre deceniju i po ostao bez posla, pa je juče upao u Glišovićevu firmu i pucao u njega! Glišović je preminuo u bolnici, a Živanović je ubrzo uhapšen.
Zločin se dogodio juče oko 11.30 časova u zgradi u ulici Kneza Mihaila 1 u Kragujevcu, u kojoj se nalaze prostorije Glišovićevog preduzeća „Tehnopromet". U poslovnim prostorijama na prvom spratu zgrade nalazili su se Glišović i njegova šurnaja i sekretarica Snežana Grković.
- Živorad Živanović upao je u kancelariju i počeo da vitla pištoljem. On je pucao u Glišovića, koji je sa sekretaricom pokušao da pobegne niz stepenice. Ubica ga je stigao na stepeništu i u njega ispalio još nekoliko hitaca, a zatim pobegao iz zgrade - kaže za Press izvor blizak istrazi.
Kada je Glišović upucan, Snežana Grković je pozvala svog muža Bogdana.
- Kada sam došao u zgradu, moja supruga je bila van sebe. Zoran je ležao na stepeništu. Bio je još živ. Rekao sam mu da diše duboko. Molio sam se da preživi! Grudi su mu bile krvave, mislim da je pogođen jednim metkom kod srca, a drugim u stomak. Ubrzo je stigla Hitna pomoć, pomogao sam da zeta stave na nosila. Nažalost, reanimacija u bolnici nije uspela - priča Dejanov šurak Bogdan Grković.
U trenutku kada se saznalo šta se dogodilo u zgradi „Tehnoprometa" na ulici je nastala panika! Kako se prodavnica bele tehnike „Tehnopromet" nalazi preko puta zgrade u kojoj su poslovne prostorije, radnici u prodavnici su se zaključali plašeći se da ubica ne nastavi svoj krvavi pir! Međutim, ubica je ubrzo uhapšen.
- Kod Živanovića je pronađen pištolj kojim je izvršeno ubistvo. Policija je pronašla tri čaure, a dva metka pogodila su Zorana, koji je pokušavao da pobegne iz kancelarije. Živanović je imao dozvolu za pištolj. On će uz krivičnu prijavu biti sproveden istražnom sudiji. Zasad se ne zna šta je motiv zločina - kaže naš sagovornik iz istrage.
Dušan Butulija, poznanik Glišovića i Živanovića, kaže da je među njima bilo razmirica, ali one datiraju od pre 15 godina!
- Obojica su radili u državnoj firmi „Jugozan". Zoran je bio šef Žiki, koji je bio vozač. Kada je firma propala, Zoran je malo-pomalo stvorio uspešno preduzeće, a Žika se vratio u selo Košutnjak i tamo se bavio poljoprivredom. Znam da se godinama tužio sa „Jugozanom" - priča Butulija.
Bogdan Grković kaže da je Živorad za svoju lošu sudbinu krivio i bivšu firmu i bivšeg šefa.
- Zoran mu je kriv što je pre 15 godina ostao bez posla, jednostavno ga je fiksirao kao krivca za sve probleme u životu. Oni inače nisu bili u kontaktu, godinama se nisu videli, a u međuvremenu Zoran je postao uspešan privrednik - kaže Grković, dodajući da sumnja u psihičko stanje Živanovića. Zoran Glišović za sobom je ostavio suprugu Svetlanu, medicinskog radnika, i sina Miloša (22).
.jpg)
