Izvor: RTS, 16.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (16. 08. 2009.)
Politika: Besparica ispraznila poslovni prostor, Novosti: Nema cepanja Srbije, Blic: U EPS-u ćute, a izgubili milijarde, Press: Obračun države sa nadrilekarima, piše beodgradska štampa
Besparica ispraznila poslovni prostor
Budući zakupci poslovnog prostora u Beogradu imaju razlog za slavlje. Rente su pale i do 30 odsto. Ekonomska kriza, pad prometa ali i veća ponuda modernih kancelarija i lokala uticala je na umanjenje najma. Niže cene zakupa pogodile >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su sve delove grada- Knez Mihailovu kao neprikosnovenu trgovinsku lokaciju, Novi Beograd -novi poslovni centar, ali i sve ostale delove prestonice.
Drastičan pad privredne aktivnosti utiče na razvoj ali i probleme svih kategorija poslovnog prostora, kancelarijskog, maloprodajnog i industrijskog odnosno skladišnog.
Tržište kancelarijskog prostora najrazvijenije je i najlikvidnije, kaže Nebojša Nešovanović, savetnik iz „King strdža". Prema istraživanju njegove kuće Beograd ima oko 500.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora koji se može podeliti u zavisnosti od lokacije, kvaliteta gradnje, starosti objekta, parkinga u tri klase A, B i C.
Ako je verovati statistici koja kaže da se u proteklih pet godina površina pod kancelarijama uvećavala godišnje između 30.000 i 60.000 kvadrata, što je skromno u poređenju sa gradovima regiona u kojima je nicalo i do 300.000 kvadrata, onda se može zaključiti da nam nedostaje poslovnog prostora. Ali ako se uzme u obzir sve više oglasa za izdavanje kancelarija, novih svetlucavih građevina ukrašenih posterima s napisima „for rent", praznih lokala u starim ali i novim stambenim zgradama, pustih tržnih centara - onda je jasno da ga imamo sasvim dovoljno.
Prazan prostor često je posledica ambicioznih vlasnika koji su proizvoljno zacrtali cene najma koje teško mogu da dobiju sada dok se većina vodi logikom da je bolje spustiti za koji evro cenu kvadrata nego ostati bez ikakvih prihoda, smatra Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja u prometu nekretnina. On podseća da je Knez Mihailova ulica i dalje top-lokacija u kojoj nema slobodnih lokala. Mesečni zakup kvadrata u lokalima daleko je skuplji od zakupa kancelarijskog prostora.
Poznavaoci prilika u industriji nekretnina ne isključuju mogućnost da će se cene zakupnina poslovnog prostora još istopiti. Međutim, najavljuju da će sa ekonomskim oporavkom, a zbog nedostatka nove ponude, one ponovo skočiti.
Nema cepanja Srbije
Nacionalni saveti manjina neće novim zakonom biti pretvoreni u političke partije, niti će biti stepenik koji će voditi stvaranju etničkih regiona. Ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić u intervjuu za „Novosti" poručuje da su ovakvi strahovi neutemeljeni:
- Tačno je da zakon, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, daje savetima određene političke atribute. Ali, to je normalno, jer oni su neka vrsta državnih organizacija koje treba da obavljaju poslove u vezi sa školstvom, obrazovanjem, kulturom. To je i jedan vid decentralizacije, jer određene nadležnosti sa republičkih organa sada prelaze na nacionalne savete.
- Nacionalni saveti postoje od 2002. a sada samo definišemo ono što je predviđeno Ustavom - oblasti, konkretne poslove i zadatke kojima manjinska samouprava treba da se bavi. Oni sigurno ne mogu biti izvor političkih fobija i tenzija koje se stvaraju oko podele Srbije na statističke regione.
- Veliki problem je što se u Srbiji regionalizacija i decentralizacija zaista šaroliko doživljavaju. Ponavljam, zasada se pristupa samo statističkoj, a ne političkoj i teritorijalnoj regionalizaciji, a tu je Evropa izričita: regioni moraju imati između 800.000 i dva miliona građana, i nikakve veze sa etničkim principom.
- Jedina nacionalna manjina za koju se može reći da je u lošijem položaju od drugih građana je romska, zbog viševekovne diskriminacije koja je prema njima sprovođena. Pripadnici svih drugih manjina trpe koliko i ostali građani Srbije, zbog krize, tranzicije...
- Ni u jednoj državi u okruženju nacionalne manjine ne žive toliko dobro kao u Srbiji, i to Evropa priznaje. Pojedinačni slučajevi kršenja ljudskih prava mogu se nabrojati na prste jedne ruke i zato međunarodna zajednice ocenjuje da je stanje - ne dobro, nego odlično.
- Osnovan je Nacionalni savet za decentralizaciju koji će od septembra krenuti u traženje modela po kojem bi u celoj Srbiji bio uveden srednji nivo vlasti, sličan onom koji sada postoji u Vojvodini.
Čiplić je uveren da će autonomne pokrajine ili regioni Srbiju učiniti jačom i ekonomski vući državu napred. On priznaje da je Srbija imala loša iskustva sa autonomijama, ali "u EU se pokazalo da regioni, kao autonomne oblasti, mogu odlično da funkcionišu". "Naravno, pod jednim uslovom - da država nad njima uspostavi brze i efikasne mehanizme kontrole. Tako se sprečava svaka dezintegracija."
U EPS-u ćute, a izgubili milijarde
Rukovodstvo Elektroprivrede Srbije, među kojima ima članova DS-a, DSS-a i SPS-a, ne želi da saopšti od kojih privatnih firmi je unajmljena mehanizacija za rad u Rudarskom basenu „Kolubara", kao i koja preduzeća preprodaju ugalj iz ovog površinskog rudnika. Direktori ćute iako je zvanično saopšteno da je potrošeno više milijardi dinara na neopravdani zakup mehanizacije.
Ćute, iako je saopšteno da nije bilo tendera ni za izbor firmi koje će pozajmiti mehanizaciju „Kolubari", ni za izbor preduzeća koja će građanima preprodavati ugalj.
Nebojša Ćeran, direktor RB „Kolubare" izabran preko konkursa pre dva meseca, saopštio je da će troškovi iznajmljivanja pomoćne mehanizacije biti smanjeni pet puta u odnosu na prošlu godinu, kada je potrošeno 4,2 milijarde dinara, a najavio je i tender. Novi direktor priznao je da je angažovana mehanizacija od privatnika po visokim cenama, bez tendera, što je povećalo troškove RB „Kolubare". Oni su 2005. godine bili 300 miliona dinara, a prošle 4,2 milijarde.
Novac se iz ovog privrednog društva EPS-a odlivao na sve strane, pa su i ukupni troškovi utrostručeni u poslednjih pet godina na neverovatne 34 milijarde, što je iznos od prošle godine. Koliko su poslednjih godina rashodi bili veći nego što je trebalo da budu, tek treba utvrditi. Procene neopravdano uvećanih troškova poslednjih godina kreću se od desetak do pedesetak milijardi dinara.
Obračun države sa nadrilekarima
Posle hapšenja nadrilekara Nenada Rosa, osumnjičenog da je prevario na stotine teško obolelih ljudi, uglavnom od raznih vrsta tumora, policija je rešila da konačno stane na put nadrilekarima u Srbiji, potvrđeno je Pressu na više mesta u policiji.
- I hapšenje Nenada Rosa je pripremano duže vremena. Sve je više takozvanih lekara koji se ne libe da svoje metode reklamiraju na televizijskim kanalima koje gleda veliki broj ljudi. Ali biće i iznenađenja u našoj istrazi, biće i hapšenja nekih lekara, koji za veliki novac nude tretmane za koje se unapred zna da ne daju nikakve rezultate - kaže naš izvor iz policije.
A koliki se novac pravi na tuđoj nesreći, najbolje se vidi na primeru Nenada Rosa i njegovog saučesnika Željka Šeatovića, koji su osumnjičeni da su zaradili najmanje milion evra „lečeći" ljude sumnjivim metodama. Roso se predstavljao kao doktor biološke medicine i naturopata i reklamirao se na nekoliko televizija, pa i na BN televiziji u Republici Srpskoj. Novac je zarađivao prodajući pacijentima aparat „rajf generator" po ceni od 1.350 evra.
Advokat Rajna Đurić, koja brani Šeatovića, kaže da je on na saslušanju pred dežurnim istražnim sudijom Drugog opštinskog suda negirao da je lečio građane.
- On je objasnio da je kao elektrotehničar ovlašćeno radio na servisiranju raznih elektrouređaja - prenosi Rajna Đurić.
Doktor Nenad Borojović, direktor Instituta za onkologiju i neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da, iako pacijenti nerado govore lekarima o tome, čak polovina obolelih od raka pribegava alternativnim metodama lečenja.
- Mi smo u Institutu sproveli anonimno istraživanje među pacijentima obolelim od raka i na pitanje da li osim klasične medicine koriste neke alternativne metode u lečenju, 50 odsto njih je odgovorilo potvrdno i priznalo da koristi alternativne metode. Najopasnije je kada se potpuno napusti klasičan metod lečenja bolesti i potpuno prihvati alternativni. Do sada niko nikada nije dokazao da je nekom alternativnom metodom izlečio rak. Za to nema dokaza. I za sve što se o takvim metodama priča nema dokaza. Tokom svoje lekarske prakse sam se susretao sa svim i svačim, od melema i tonika nepoznatog sastava do vradžbina - kaže Borojević za Press.
Naš zakon priznaje tradicionalnu i alternativnu medicinu, kao što su akupunktura i druge metode, ali postoji način verifikacije tih metoda preko Ministarstva zdravlja. Nadrilekarstva je uvek bilo i biće ga, naročito za ozbiljna oboljenja za koja nemamo siguran i jasan odgovor.
