Izvor: Blic, 28.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje borba za EPS
Političke turbulencije i borba lobija stranih firmi zbog tendera Elektroprivrede Srbije za gradnju dve elektrane mogle bi da budu mnogo veće od onoga što se dešavalo oko prodaje Naftne industrije Srbije. Firma ili firme koje sa EPS-om formiraju zajednička preduzeća za dve elektrane, vredne od 1,5 do 1,9 milijardi evra, lakše će privatizovati ovo najvrednije domaće javno preuzeće.
Konkurencija je jaka, a neki su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poput nemačkog RWE i ruskog INTER RAO prethodnih godina pokušali da uđu „na mala vrata" u EPS, kao što se to desilo kod NIS, ali sada će sve ići preko tendera. Više od deset stranih firmi je zvanično zainteresovano, a posebno su aktivni češki „Čez" i nemački EnBV. Pretkvalifikacioni tender bi trebalo a bude objavljen početkom januara, a glavni na proleće.
Posle raznih političkih igara, Vlada Srbije je pre nedelju dana posle skoro dve godine dala saglasnost EPS da raspiše tendere za gradnju „Kolubare B", sa dva bloka snage po 350 megavata, i novog bloka u termoelektrani „Nikola Tesla B", snage 700 megavata. Prvi je pozicije kod EPS-a pokušao da popravi RWE, u 2005. godini, preko Memoranduma o saradnji. Dokument je pripremala konsultantska kuća Eki investment, biznismena Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra privrede i člana DS-a, ali na kraju nije potpisan jer se usprotivio DSS. Svoje namere Nemci nisu krili jer u memorandumu navode da su razgovarali sa članovima vlade „sa krajnjim ciljem da u budućnosti postanu preferirani strateški partner" EPS-a.
Iako je reč o dokumentu bez formalno-pravne obaveze, prema mišljenju stručnjaka, nepotreban je i mogao je da da prednost RWE na tenderu za „Kolubaru B", koji je bio u pripremi. Radna grupa, kako se navodi u dokumentu, trebalo je do 31. avgusta 2006. da pripremi predlog izveštaja, a završni mesec dana kasnije, posle čega bi vlada i RWE pristupili detaljnim razgovorima da bi potpisali pravno obavezujući sporazum o investicionim projektima i „ciljnom strateškom partnerstvu". Još piše da su se EPS, RWE i vlada sporazumeli o zajedničkoj viziji, koja podrazumeva rekonstrukciju starih, ali i gradnju novih elektrana, i to „Kolubare B" i „Južne Srbije", na granici sa Kosmetom.
Lokacije za dve elektrane tokom prošle godine posetilo je više od deset stranih kompanija, koje su se javile na preliminarni oglas EPS u „Fajnenšel tajmsu" 2006. godine. Češki „Čez", u državnom vlasništvu, nije krio da želi ne samo da gradi elektrane, već i da kupi EPS.
Rusi su se u igru uključili ove godine, pa je sredinom aprila potpisan Protokol o saradnji sa INTER RAO EES. U njemu se navodi da je ruska firma zainteresovana za izgradnju i modernizaciju elektrana u Srbiji. Protokol je predviđao da u roku od 30 dana EPS dostavi Rusima spisak postojećih projekata, a da posle toga u roku od 60 dana oni odgovore za koje od njih su zainteresovani. U EPS su saopštili da su Rusi obišli tri lokacije za gradnju novih elektrana – „Kolubare B", TENT-a B3 i reverzibilne hidroelektrane „Bistrica", ali nije stigla nikakva povratna informacija s njihove strane. Ruska strana je, prema nezvaničnim informacijama, želela da sa EPS potpiše sličan memorandum kao što je želela i RWE, ali za to nije bilo saglasnosti u tadašnjoj vladi. Interesantno je da Protokol nije potpisao Vladimir Đorđević, generalni direktor, već njegov zamenik, Dragan Tomić. Obojica su članovi DSS, ali je Tomić pripadnik tvrđe struje.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar nauke, najavljujući potpisivanje memoranduma o saradnji Srbije i nemačke oblasti Baden-Virtemberg, izjavio je u oktobru da energetska kompanija EnBV „pokazuje ogromno interesovanje" za tendere.
Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, očekuje da će se većina vodećih evropskih i ruskih kompanija pojaviti na tenderima, kao što su RWE, EON, INTER RAO, EDF. „Jeste kriza, ali energetske kompanije nemaju strah da će proizvesti struju i da neće imati kome da je prodaju. Manji su profiti, ali i rizici", ističe on. On smatra da nekoliko najvećih firmi može da da skoro iste ponude, ali da će biti izabrana najbolja ako se poštuje tenderska procedura.
„Na tri stvari treba obratiti pažnju. Prvo, na vrednovanje uloženih sredstava EPS, zatim na odnos cena uglja i proizvedene struje, i koliki će biti udeo države u zajedničkim firmama", navodi on.
