Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2014, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpis dugovanja čeka 750.000 siromašnih
DOK su u Srbiji izvršitelji spremni za slanje prvih opomena pred prinudnu naplatu za 100.000 dužnika koje juri EPS, u Hrvatskoj vlast pregovara sa bankama, komunalnim preduzećima i teleoperaterima o oprostu dugova građanima. Makedonci su ovu akciju počeli još pre mesec dana.Zvanično Skoplje donelo je odluku, u avgustu, da se jednokratno, najsiromašnijim građanima čije porodice nemaju godišnje prihode veće od 1.700 evra, neplaćeni računi i krediti oproste. Ovi su već počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da se prijavljuju centrima za socijalni rad.Ako i u Hrvatskoj pregovori između banaka, teleoperatera, komunalaca i vlasti budu uspešni, dužnicima do 1.300 evra neplaćene obaveze biće zaboravljene. To se odnosi na socijalne slučajeve, ljude koji su ostali bez posla, nemaju automobile i vikendice, i stanuju u skromnom stanu. Ostalima, koji na bankovnim računima imaju štednju ili poseduju više automobila i brodove, neće se „gledati kroz prste“.Prve procene su da bi oprost mogao da razveseli oko 11.500 građana Hrvatske, kojima je godinama blokiran račun i žive na rubu siromaštva. Međutim, ukupno ima oko 140.000 građana sa blokadom računa do te sume, a mnogo ih je koji su dužni daleko više. Hrvatska vlada je u toku pregovora sa bankama da se nađe model koji bi zadovoljio i žitelje ove zemlje i inostrane banke, a baze podataka koje postoje u ministarstvima jasno će pokazati imovinsko stanje dužnika.- Razgovaramo samo o onima koji jedva drže glavu iznad vode, a ne o onima koji imaju dva ili više automobila. Ovo je jedan od načina da se suzbije siromaštvo u Hrvatskoj - kaže Milanka Opačić, ministarka socijalne politike i mladih.Konkretni potezi očekuju se krajem ove ili početkom sledeće godine, što bi ujedno bio i „poklon“ hrvatske vlasti građanima uoči parlamentarnih izbora.Što se tiče građana Srbije, oni samo za struju duguju 1,1 milijardu dinara. Naša zemlja ima više od 600.000 korisnika stalne ili povremene novčane pomoći u koju, ipak, nisu uključeni svi, jer najmanje 750.000 ljudi živi u teškoj bedi. Četvrtina ukupne populacije je u konstantnom riziku od siromaštva. Po indeksu siromaštva smo treća zemlja u svetu, iza Venecuele i Irana, od 90 država koje je pre tri meseca rangirao američki Institut „Kejto“. Uzrok naše bede je velika nezaposlenost, a indeks je računat na osnovu stopa inflacije, nezaposlenosti, rasta BDP i kamatnih stopa.Statistika pokazuje i da oko 140.000 dece odrasta u gladi i da je svaki drugi mlađi od 25 godina nezaposlen. Sve je više siromašnih i u kategoriji onih koji žive od plate. Ipak, zasada niko ne ramišlja o oprostu dugova, a kako su potvrdili naši sagovornici, on i ne bi bio moguć po hrvatskom ili makedonskom modelu dok naša zemlja ne dobije socijalnu kartu. Bez nje ne zna se ko je zaista bez prihoda, a ko radi u sivoj zoni ili ilegalno izdaje stanove i poslovni prostor.Potpredsednik srpske Vlade Zorana Mihajlović ranije je pomenula da Srbiju i Hrvatsku ne treba porediti:- Slažem se da postoji jedan deo stanovništva koji ne može da plati dugove i zbog toga je Ministarstvo energetike imalo tri reprograma duga za struju. Ali, da bi se preduzelo nešto slično kao u okruženju, neophodno je prvo napraviti socijalnu kartu. Tek na osnovu nje moglo bi se razgovarati o otpisu dugovanja ili nekoj drugoj meri za pomoć prezaduženima.Ministarka je podsetila i na onaj procenat stanovništva koji redovno plaća obaveze, i koji može da kaže da neće da ih izmiruje jer se to ne isplati. Tako su mnogi i prilikom reprograma za struju smatrali da otpisi nisu fer.Sa vicepremijerkom se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji konstatuje da smo već šest godina u teškoj ekonomskoj krizi, i da je jedan sloj građana zaista došao do linije kada više ne može da izmiruje obaveze:- Ali, oprost dugova je dugoročno loša poruka koju šalje vlast: „Više vam se isplati da dugujete nego da plaćate sve na vreme!“ Uzmite samo slučaj „Infostana“. Kada ga platite do određenog datuma u mesecu, nagrađeni ste sa pet odsto nižom cenom. Poslednji put kad je „Infostan“ pokušao da namiri potraživanja snižavali su račune za 15 odsto višemesečnim dužnicima koji isplate obaveze. Zašto bi onda neko plaćao redovno?!Osim toga, država koja je u ovako teškoj situaciji, ne bi mogla finansijski da izdrži da se odrekne nemalog dela potraživanja. Jer, kad se spoje svi ti mali oprosti ugroženima, zbir se pretvara u višemilionske iznose. Doduše, kao kontrapitanje moglo bi se postaviti i šta državi znači da gomila kamate ako neko nema posao i nema od čega da plati, a nema ni imovinu koja se može zapleniti. Postoji i dilema kakvim stimulacijama bi ona uopšte mogla da natera banke da se odreknu vraćanja pozajmica, i da li bi to onda nadoknađivali drugi građani.Mirjana Dragaš, član parlamentarnog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu isključenost i smanjenje siromaštva, veruje da je socijalno odgovorna država obavezna da pomogne siromašnima, ali samo na osnovu prethodno jasno izrađenih kriterijuma, da pomoć ne bi zalutala u pogrešne ruke.- Država na prvom mestu treba da obezbedi ljudima posao, otvaranje radnih mesta i uredne plate. Onda oni neće bežati od izmirenja dugova. Takođe, nije problem napraviti ni urednu bazu podataka o pojedincima i porodicama koji su u stanju socijalne potrebe, i pratiti kako se ta potreba menja. Nekima se stanje menja nabolje, drugima nagore, iako ne prijavuju svi odmah promene.Socijalno mapiranje Srbiju bi, prema nekim procenama, koštalo koliko i popis stanovništva - tridesetak miliona evra, koje trenutno nema. Ali, zagovornici ove ideje tvrde da je i to jeftinije nego višedecenijsko rasipanje ionako bednih davanja. 120.000 GRAĐANA NE VRAĆA KREDITEGRAĐANI Srbije su do sada uzeli oko pet milijardi evra kredita od banaka, od toga najviše stambenih - oko 3,2 milijarde evra. Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, svaki stanovnik je dužan bankama i lizing kompanijama po 836 evra, od toga za zajmove 749 evra, minuse po tekućem računu 35 evra, kreditne kartice 47 evra, a za lizing usluge šest evra.Iako su naši žitelji najmanje zaduženi u Evropi, zabrinjava porast kredita koje ne mogu da se vrate. Tako je ukupni nivo nenaplativih zajmova premašio deset odsto, a oko 120.000 građana više ne može da otplaćuje rate.U Srbiji ne postoji lični bankrot, kao na primer u Hrvatskoj, a država se do sada veoma malo mešala u poslovanje banaka. Nikada nije primenila nijednu administrativnu meru, kao što su, recimo, ograničenje kamatnih stopa ili otpis dugova najsiromašnijim stanovnicima. (S. M.)ORBOVIĆ: BITI OPREZANSVAKA mera pomoći ugroženima može da bude mač sa dve oštrice, smatra Ljubisav Orbović, lider SSSS. S jedne strane, kako kaže, država smanjuje za 10 odsto plate i penzije, a s druge su predlozi da se otpišu sitni dugovi za porez:- To je apsurdno jer ćete tako samo nagraditi neplatiše, a penzioneri, koliko god da im smanjite primanja, uredno izmiruju obaveze! Treba biti veoma obazriv sa oprostima dugova, posebno bankarskih, jer banke pre ili kasnije naplate sve što su vam olakšale. A možda će ta naplata doći kada budemo u još goroj situaciji. Dosadašnja iskustva su pokazala da beneficije nisu uvek dolazile od onih kojima su najpotrebnije.
Pogledaj vesti o: EPS
Nastavak na Večernje novosti...
