Izvor: B92, 28.Jul.2011, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogromna šteta zbog krađe kablova
Beograd -- Od krađe električnih i telekomunikacionih kablova i prodaje bakra lopovi imaju male koristi, ali je šteta koju nanesu ogromna.
Zbog krađe električnih kablova, Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" samo u toku prošle godine, naneta je šteta od oko 15 miliona dinara.
Meta lopova najčešće su bili Brankov i most Gazela. Pokradeni kablovi, kako za „Politiku” objašnjava Uglješa Stešević, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šef Odseka za suzbijanje teških krađa u Upravi kriminalističke policije za grad Beograd, lopovima ne donose veliku zaradu, a preduzeća pretrpe veliku štetu.
Cenovnik
Bakar kg – 400 dinara,
Aluminijum kg – 80 do 90 dinara
Gvožđe kg– 18 dinara
Olovo kg – 90 dinara
"Ne kradu se samo električni već i telekomunikacioni kablovi. Samo u prošloj godini „Telekom Srbija” je zbog seče i krađe namenskih kablova pretrpeo štetu u milionskom iznosu ", otkriva za naš list Stešević.
Na „udaru” lopova često su i „Železnice Srbije” koje ostaju bez kablova za napajanje signalnih skretnica, a u takvim situacijama samo pukim slučajem ne dolazi do saobraćajnih nesreća s težim posledicama. Pored pričinjene štete od oko 17 miliona dinara, prema rečima Steševića, krađa specijalizovanih kablova dovodila je i do velikih zastoja u železničkom saobraćaju.
"Beleže se i krađe namotaja statora i generatora agregata i električnih bakarnih i aluminijumskih kablova iz tunela „Železnik” na obilaznici oko Beograda", navodi šef Odseka za teške krađe.
„Prodaja” telekomunikacionih i električnih kablova ne zahteva proveru njihovog porekla. U radne knjige otkupljivača, iako zakon to predviđa, gotovo nikada se ne upisuju lični podaci „prodavca”, što otežava otkrivanje počinilaca krađe.
"Prilikom otkupa, kupac bakra je dužan da od prodavca traži ličnu kartu, ali u praksi se to izuzetno retko primenjuje. Ne evidentiraju se osobe koje prodaju na ovaj način, a kupci na uzetu robu ne plaćaju porez, pa im se to obostrano isplati. Drugi problem je to što većina objekata, koji su na meti lopova, nije dovoljno obezbeđena, ili uopšte nije obezbeđena", objašnjava Stešević.
Česti su slučajevi da kradljivci sarađuju s radnicima obezbeđenja u firmi, ali i da preduzeća „pustoše” njihovi zaposleni. Počinioci krivičnih dela najčešće su ipak, nezaposleni sakupljači sekundarnih sirovina. Prilikom hapšenja i u toku istražnog postupka osumnjičeni za krađu brane se činjenicom da su ukradeni predmeti od bakra i mesinga sekundarne sirovine i da se njihovom prodajom ostvaruje mala materijalna dobit.
"Osumnjičenima se retko kad određuje pritvor tako da oni nastavljaju sa izvršenjem ovih krivičnih dela – navodi Stešević.
Među onima koji seku i „otuđuju” delove kablova sve je više maloletnika, ali još nema organizovanih grupa. Uglavnom se, otkriva Stešević, „radi” u parovima, ređe utroje. Lopov sitnije fizičke građe uvlači se u rupe, kada su u pitanju podzemni kablovi, dok drugi čuva stražu.
