Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Okt.2012, 15:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obradović: Grejanje na EPS

NOVI SAD -

I pored toga što su toplane u Srbiji spremne za grejnu sezonu, "Elektroprivreda Srbije", smatra generalni direktor EPS Aleksandar Obradović, i ove godine će biti najveća toplana u Srbiji jer će se mnoga domaćinstva grejati na struju.

On kaže da je EPS spreman za grejnu sezonu i, uprkos lošoj hidrologiji, odgovoriće svim izazovima, ali istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << apeluje da se struja ne koristi za grejanje, jer se od otkopavanja uglja, transporta, spaljivanja i potom konverzije električne energije u toplotnu izgubi čak 70 odsto energije, piše novosadski Dnevnik.

Obradović je apelovao da se na državnom nivou destimuliše korišćenje električne energije za grejanje i omogući građanima da koriste druge načine grejanja koji bi bili cenovno konkurentni električnoj energiji.

Grejna sezona u toplanama je počela i radijatori su, doduše skromno i polako, počeli da se greju. Ova slika se iz godine u godinu ponavlja, a ponavlja se i to da su toplane suočene s ozbiljnim ekonomskim i finansijskim problemima.

Uprkos tome, nabavi se dovoljno energenata i start grejne sezone bude uspešan, a potom se sve zaboravi - da toplane duguju za energente, da veliki deo građana ne plaća račune, da su gubici na mreži veliki i tako ukrug.

Izvesno je da se nešto mora menjati, a to govore i nadležni, ukazujući na to da građani ne treba da brinu da li će stanovi biti topli, ali da se mora znati da se takva situacija ne može održavati u nedogled, da je potrebno da se problemi reše sistemski. Preduzeća koja se bave daljinskim grejanjem, po pravilu, muče zastarela oprema, veliki gubici u distributivnom sistemu, kao i nenaplaćena potraživanja i dugovanja.

Po rečima ministarka energetike Zorane Mihajlović, u Srbiji ima 57 toplana, koje su značajan deo energetskog bilansa naše zemlje, a prošle godine činile su 9,4 odsto ukupne finalne potrošnje. Deo postojećih problema, ukazala je ministarka Mihajlović, mogu rešiti toplane same, a za neke im je potrebna pomoć države.

Da bi toplane bolje poslovale, neophodna je modernizacija jer je njihova prosečna starost oko 25 godina, a više od 60 odsto distributivne toplovodne mreže u Srbiji starije je od 20 godina. Zbog toga se stvaraju veliki gubici u distributivnom sistemu, koje, kako je naglasila ministarka Mihajlović, plaćaju i Vlada, kroz isporuke energenata iz Robnih rezervi, ali i građani kroz račune za grejanje.

Među najvažnije mere koje bi doprinele boljem radu toplana, ministarka Mihajlović je izdvojila uvođenje merenja toplotne energije po utrošku, promenu energenta koji se koristi u toplanama, modernizaciju u kongenerativna postrojenja za prozivodnju i toplotne i električne energije, što bi povećalo efikasnost na 90 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...