Izvor: Politika, 28.Sep.2015, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam u ringu sa Šubarom
Nezadovoljan sam neažurnim odnosom prema potencijalnim investitorima, koga i dan-danas ima u Agenciji za privatizaciju, jer smo dolaskom na vlast preuzeli obavezu da sa takvim pasivnim odnosom prekinemo
Najbolje u ovoj godini za sada posluje „Jugoimport SDPR”, koji je prihodovao 53 odsto više nego što je planirano. Slede ga Elektromreža Srbije, „Službeni glasnik”, „Srbijašume”, EPS i „Transnafta” – pokazale su preliminarne analize poslovanja javnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća za drugi kvartal ove godine, koje bi uskoro trebalo da budu predstavljene Vladi Srbije, rekao je Željko Sertić, ministar privrede u intervjuu „Politici”, koji je rađen pisanim putem, u odgovoru na pitanje – kako su poslovala javna preduzeća. Dodao je da su poslovni prihodi 36 republičkih javnih preduzeća, čije poslovanje prati Ministarstvo privrede, u prvom kvartalu bili za oko 0,5 odsto veći, a poslovni rashodi za oko pet odsto manji od planiranih.
Tražili ste od javnih preduzeća da ove godine umanje troškove reprezentacije za 60, sponzorstava za 40 odsto, smanjenje zapošljavanja na ugovor, kao i da skrešu troškove službenih putovanja. Jeste li zadovoljni učinjenim?
Analiza sredstava za posebne namene u drugom tromesečju pokazala je da je realizacija u javnim preduzećima uglavnom u planiranim okvirima. Ima, međutim, i izuzetaka. Od plana su najviše odstupili rudnici „Resavica”, čija su sredstva za sponzorstva od planiranih veća za 26 odsto, dok su za donacije povećana 77 procenata. Za reprezentaciju je potrošeno 73 odsto više nego što je planirano, a sredstva izdvojena za reklamu i propagandu veća su za 1.112 procenata od planiranih. I Zavod za udžbenike je za reprezentaciju potrošio za 232 procenta više od plana, dok su sredstva za reklamu i propagandu veća 113 odsto.
Kada će biti depolitizovana javna preduzeća i kada možemo da očekujemo njihovu profesionalizaciju?
Da bi javna preduzeća mogla uspešno da posluju, ostatak privrede mora da izmiruje svoje obaveze prema njima. Izbegavanju plaćanja obaveza je došao kraj. To više ne prolazi. Korporativno upravljanje i profesionalizacija menadžmenta u javnim preduzećima je naš cilj. To, međutim, ne isključuje mogućnost da neki sposobni, efikasni, iskusni i stručni direktori ne mogu da budu stranački opredeljeni sve dok su rezultati njihovog rada vidljivi u svim segmentima poslovanja.
Zašto su javna preduzeća pošteđena smanjenja broja zaposlenih koje sleduje službenicima u javnoj upravi?
Predlagač zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Analiza poslovanja javnih preduzeća koje prati Ministarstvo privrede pokazala je da neki pomaci po tom pitanju postoje. Broj zaposlenih u javnim preduzećima u prvom kvartalu bio je za tri odsto manji od broja koji je planiran programima poslovanja, dok su sredstva za isplatu istovremeno zarada bila manja za devet odsto.
Najavili ste da će privatizacija 500 državnih preduzeća biti završena do kraja godine? Da li je to moguće ako se zna da je do sada prodato samo jedno preduzeće? Šta je razlog tako lošeg učinka?
Učinak dosadašnje privatizacije, prodaja 22 medija i samo jednog od oko 500 preduzeća ne iznenađuje ni mene ni ostale članove vlade. Od 2008. doskora nijedna firma nije privatizovana i bilo je preoptimistično očekivati da će privatizacija preostalih preduzeća uspeti za godinu dana. Ušli smo u završnu fazu privatizacije, koja u mnogim slučajevima podrazumeva nepopularne mere, jer je situacija izuzetno teška. Malo ko hoće da ih kupi, jer su dugovi i istorijske obaveze kompanija ogromni. Ipak, do maja sledeće godine definitivno ćemo završiti taj proces, koji su drugi odugovlačili gotovo tri decenije. Pre godinu dana imali smo više od 500 preduzeća u restrukturiranju koja nisu mogla da funkcionišu bez pomoći države. Najveći deo njih biće rešen do kraja godine. Deo je već procesuiran kroz stečajne postupke, a manji deo ćemo da vratimo u okrilje većih javno-komunalnih preduzeća. Za veliki broj preduzeća, ipak, sledi stečaj nakon čega će jedan deo otići u likvidaciju, a drugi deo prodat u stečajnom postupku.
Najavili ste da će stečajeve, koje je do sada vodila Agencija za privatizaciju, preuzeti Agencija za licenciranje stečajnih upravnika? Da li to znači da nemate poverenje u Agenciju za privatizaciju?
Strategija za rešavanje nenaplativih potraživanja, koja je važna za ozdravljenje naše ekonomije, predviđa između ostalog i znatno efikasniji i brži stečajni postupak. U tom cilju planiramo formiranje Stečajne agencije Srbije, koji će ići u dve faze. Prva faza je pripajanje Centra za stečaj iz Agencije za privatizaciju u Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika. To treba da rezultira značajnim povećanjem efikasnosti celokupnog stečajnog postupka, transparentnosti u vođenju svih stečajeva i domaćinskim upravljanjem javnom i društvenom imovinom. U drugoj fazi kroz izmene Zakona o stečaju, biće definisani i stečajni procesi i nova organizacija stečajeva u Srbiji, kao činioca savremenih, tržišnih tokova u svetu.
Da li je tačno da loše sarađujete sa direktorom Agencije za privatizaciju Ljubomirom Šubarom, da nemate isti koncept privatizacije i da ste se posvađali zbog privatizacije BIP-a i RTV Vranja?
Generalni problem našeg društva je u tome što se svaka, pa i profesionalna kritika, svodi na teren ličnih sukoba. Danima čitam u medijima kako smo direktor Agencije za privatizaciju i ja u nekakvom ringu. To nije tačno i ne postoji u mom institucionalnom postupanju ništa lično. Tačno je da ja nisam zadovoljan neažurnim odnosom prema potencijalnim investitorima, koga i dan-danas ima u Agenciji, iako smo dolaskom na vlast preuzeli obavezu da sa takvim pasivnim odnosom prekinemo. Dakle, ne prihvatam inertnost, koja postoji u ponašanju nekih ljudi iz Agencije za privatizaciju, koji je čak doživljavaju kao neki feud, koji može da postupa i bez dovoljne koordinacije sa resornim ministarstvom. Pogotovo nisam zadovoljan efikasnošću rada Agencije, ako se zna da u njoj ima oko 300 zaposlenih. Sa ovim, i još nekim primedbama na njihov rad, direktor Agencije je dobro upoznat. I tu nema elemenata nikakve afere kako to deluje u napisima nekih medija.
I na kraju, ne može se govoriti ni o kakvim različitim konceptima, ni u slučaju BIP-a, ni RTV Vranje, jer se precizne odredbe Zakona o privatizaciji, ali i drugih zakona koji definišu tu tematiku, za mog mandata kao ministra, moraju striktno poštovati.
Kritičari novog zakona o ulaganjima, kažu da će ovim propisom biti da ozakonjeno sklapanje tajnih ugovora, jer sadržinu ugovora sa investitorima građani Srbije neće moći da vide ni uz pomoć poverenika za informacije od javnog značaja, već će morati da vode upravni spor. Da li je to tačno?
Tokom javne rasprave o zakonu o ulaganjima čulo se dosta komentara i primedbi, ali danas imamo usklađen nacrt iza koga stoje i Svetska banka, MMF i ostali važni partneri u reformama koje sprovodimo. Ponosićemo se ovim zakonom, koji će doprineti da Srbija postane najatraktivnije odredište u regionu za ulaganja. Na podatke o ulaganjima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju informacije od javnog značaja. I zakon ne predviđa nikakve tajne ugovore niti mogućnost donošenja diskrecionih odluka.
----------------------------------
Pitanja bez odgovora
Ako javna preduzeća zaista dobro posluju, zašto je u poslednje vreme povećan broj aktiviranih državnih garancija, pitali smo ministra Sertića, ali odgovor nismo dobili. Ministar je pre nekoliko dana rekao da će javno reći ko krši procedure i „tražiti odgovornost”, ali nama nije otkrio čiju će odgovornost tražiti. Nismo dobili odgovor ni na pitanje planira li da se nekom od direktora tih preduzeća zahvali na saradnji pošto je jednom prilikom posle sastanka sa njima izjavio „da mu neka preduzeća liče na zabavišta i da bi ih bolje vodili srednjoškolci”.
Pogledaj vesti o: EPS
