Izvor: Politika, 21.Sep.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam čula da Vučić kaže da je Beko dobar za „Železnice”
Nema razloga za novu cenu gasa jer još od prošle godine imamo ekonomsku cenu ovog energenta
Jeste Zorana Mihajlović već mesecima ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali je i potpredsednica Vlade Srbije i bila je u prethodnoj vladi ministarka energetike, pa kada ona danima govori da je Srbija u energetskoj krizi i kada u razgovoru za „Politiku” kaže da niko danas u Srbiji ne može da tvrdi da ove zime neće biti restrikcija struje, to bi mogao da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okidač za „energetsku paniku” u zemlji.
Naročito kada je „Elektroprivreda Srbije” upravo preporučila Rudarskom basenu „Kolubara” i termoelektranama kopovima „Kostolac” da do daljnjeg obustave isporuku svih vrsta uglja industriji i širokoj potrošnji i kada direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović najavljuje ekonomsku cenu gasa od 1. januara.
Ipak, ona ističe da niko ne treba da seje nikakvu paniku i da će Vlada učiniti sve da obezbedi sigurnu isporuku električne i toplotne energije građanima Srbije. Ali i ukazuje kako smo došli u ovu situaciju. Najpre, međutim, objašnjava da nema razloga za novu cenu gasa jer još od prošle godine imamo ekonomsku cenu ovog energenta.
– Cena gasa u Srbiji je poprilično visoka, viša nego u nekim drugim državama. Ono što jeste problem „Srbijagasa”, delom, jesu nenaplaćena potraživanja. Verujem da je Bajatović mislio na to da se više neće dozvoliti da preduzeća ne plaćaju gas.
Rekao je on i to, ali je rekao da će se od 1. januara sledeće godine primenjivati ekonomska cena gasa za privredu i građane.
Ali gas već ima tržišnu cenu. Dovoljno je da pogledate podatke za Srbiju i zemlje u okruženju. Možda ga treba pitati šta je mislio pod ekonomskom cenom. Ono što zaista mora da se desi „Srbijagasu” je – efikasnost. Ne mogu da se uzimaju krediti, a da se ne iskoriste (kao EBRD-ov kredit), ne može da se desi da neki projekti stoje. Ne može da se desi da se zapošljavaju ljudi i da se troše pare kojekuda. A ono što je još važnije – i to će naravno da bude deo samog plana reformisanja – preduzeća koja je „Srbijagas” pripojio, a nije smeo, ne mogu ostati u sastavu tog preduzeća.
U slučaju da direktor „Srbijagasa” smatra da cena gasa ipak treba da bude viša, može li Vlada tu nešto da učini?
Svi zaboravljamo jednu stvar i to je užasna greška – direktor „Srbijagasa” je samo direktor jednog javnog preduzeća. On može da poželi cenu kakvu hoće, ali cenu gasa, kao i struje, određuje regulatorna Agencija za energetiku.
S obzirom na sve pomenute najave, šta nas čeka ove zime?
Prvo, Srbija nikada nije bila energetski bezbedna. Mi smo zemlja koja nema gas, nema naftu, koja ima mogućnosti da proizvodi električnu energiju, ali nije izgradila gotovo nijedan energetski objekat 30 godina. Dva faktora na koji nismo mogli da utičemo jesu poplave koje su zadale neverovatan udarac elektroenergetici i neočekivana dešavanja između Rusije i Ukrajine. Govorim o energetskoj krizi zato što Srbiji nedostaju i ugalj, i struja, i gas, i mazut. Mogli smo sve vreme od poplava da nabavljamo ugalj, a to nismo uradili. Svaka tona uglja na deponiji koja bi se uvezla znači manji uvoz kilovat-časova struje.
Vi to sada kritikujete ministra energetike Aleksandra Antića?
Ne, mene apsolutno me zanima ni ime ni prezime. To nije pitanje ni Zorane, ni Antića, ni bilo koga drugog, to je pitanje energetske bezbednosti države. Znači, „Elektroprivreda Srbije” je bila dužna da nas mnogo ranije, a ne sada, izveštava o tome da će raspisati javni poziv za nabavku uglja. Izvinite, šta ste radili dva meseca?! Dakle, to nije pitanje za ministra, to je pitanje za v. d. direktora EPS-a.
Ovog za koga se priča da će konačno biti i generalni direktor EPS-a?
Ja to ne znam, nisam član komisije za izbor direktora. Ni kao predsednik Kadrovske komisije Vlade Srbije još nisam dobila bilo kakvu informaciju o tome. Ugalj je morao da se nabavlja jer nam nedostaje. Struja se već uvozi jer smo posle elementarnih nepogoda zaista u ozbiljnom problemu, i trošimo veliki novac za uvoz. Reč je o desetinama miliona evra, a u zbiru će biti stotine miliona koje ćemo potrošiti da bismo obezbedili energetsku stabilnost Srbije u zimskom periodu za sva četiri energenta. I plaćamo to kreditom koji dobijamo od Svetske banke. Samo za uvoz uglja ćemo platiti oko 103 miliona evra...
Kakva je situacija sa ostalim energentima?
Vlada Srbije je donela odluku u junu da toplane koje koriste gas obezbede mazut za sedam dana i da se polako pripremaju za supstituciju. Gotovo da ne postoji toplana koja je to ispoštovala. Vlada je takođe u junu donela odluku da „Srbijagas” krene u nabavku određene količine gasa, bilo da će da ga skladišti u Mađarskoj, bilo da jednostavno napravi određene dogovore oko toga. Još nema informacija o tome. Sad kako se približava grejna sezona, i kako je svima jasno da 15. oktobra treba da budu topli radijatori, shvatamo da nam sve fali.
Pominjete toplane, „Srbijagas”, EPS… To je veliki broj ljudi u tom sistemu koji nisu obavili ono što im je posao. Zar ne bi trebalo da neko snosi neku odgovornost?
Verujem da će svako odgovarati za posledice svog ponašanja, rada ili nerada. Cilj Vlade je jasan, hoćemo da potrošimo što manje, a da pri tom obezbedimo energetsku stabilnost Srbije.
Ali kažete da smo propustili to vreme.
Može i sada da se nabavi, ali ovde je u pitanju cena energenata i odnos cena energenata koji nam se nude na tržištu.
Pa ko će da odgovara što će to što više košta opet biti po džepu građana?
Dobro, sačekaćemo i videti. Građani Srbije treba da znaju da će Vlada učiniti sve da bude dovoljno energenata. Kao član Vlade i njen potpredsednik očekujem da pred Vladu iz Ministarstva energetike dođu određeni predlozi o tome kako ćemo izaći iz ove situacije – barem dve varijante – i da onda Vlada na osnovu toga donese odgovarajuće odluke.
Kada je reč o vašem sektoru, „Železnice Srbije” su bez direktora blizu dva meseca. Hoće li Milan Beko naslediti Dragoljuba Simonovića?
Ja to zaista ne znam. Kao i pre mesec i po dana kada su me pitali, zaista ni sada ne postoji nikakva informacija vezana za Beka, niti na Kadrovskoj komisiji Vlade kojom predsedavam, niti je takva informacija dolazila na sednice Vlade. Sva javna preduzeća treba da imaju direktore izabrane na konkursima i to ne samo generalne direktore, nego i one koji su pored njih. Jednim EPS-om upravlja generalni direktor i još osam direktora. Ja mislim da su svi vrlo važni svi i da svaki od njih mora da prođe određene procedure. To se odnosi i na „Železnice” i na sva druga preduzeća.
Vi se, dakle, zalažete za to da se i Milan Beko lepo prijavi na konkurs za direktora „Železnica”?
Ja ne utičem na to ko će se prijaviti na konkurs. Nekoliko puta sam rekla svoj stav uopšte u vezi s direktorima, pa i kada ste pominjali Beka. Rekla sam samo jednu stvar: „Železnice”, pogotovo u situaciji u kojoj se nalaze i koja je vrlo teška, ali i svako drugo preduzeće, mora da dobije čoveka koji je spreman da radi i svakako koji nije kompromitovan u bilo kom smislu te reči. To su ogromni sistemi kojima su potrebni direktori koji su dobri menadžeri i u koje ljudi iz tih sistema mogu imati poverenje.
Premijer Vučić, čini se, misli da je Beko taj čovek koji bi bio dobar za „Železnice”.
Nije mi poznato da on to misli, niti sam čula da je tako rekao jednog jedinog trenutka.
Jeste li vi razgovarali s premijerom o tome, ta priča je od njega i krenula?
Premijer hoće rezultate i efikasna javna preduzeća. On je bio vrlo jasan, razgovarao je s privrednicima ali on tada nije rekao ono što su mediji izgleda hteli da čuju. Ali, kako da vam kažem, kao kad smo pričali o energetici, za mene je nebitno da li se neko zove Antić, ili da li je on Beko… To preduzeće mora da dobije dobrog direktora koji nije kompromitovan. To je najvažnije za bilo koje preduzeće, naročito kada su u pitanju javna preduzeća. Trenutno samo u „Železnicama” imamo u realizaciji projekte u vrednosti od 1,2 milijarde evra!
Od formiranja ove vlade nekako se iščekuje kada će biti njena rekonstrukcija. Neki mediji sve češće kao „slabu kariku” u Vladi vide Ivicu Dačića, a neki, opet, u tom kontekstu govore o Velimiru Iliću.
Možda niko ne bi poverovao, ali za ovih nekoliko meseci najmanje stižemo da radimo redovan posao jer je, nažalost, sve što se dešava vanredno. Znači, nije se uopšte razgovaralo o tako nečemu, niti ja mislim da će nešto od toga sada da bude. Čeka nas rebalans budžeta, zatim usvajanje budžeta za 2015. godinu. Mi smo odgovorna vlada i želimo da to uradimo u zakonskom roku, a čeka nas i završetak obnove, pa nova obnova, pa samit lidera Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope od 16. do 19. decembra…
Da li vi imate problem nerazumevanja s predsednikom Nikolićem – ili s njegovom savetnicom za medije Stanislavom Pak? I nedavno ste imali jedan medijski duel.
Nije bio duel, ja nisam ništa odgovorila.
Ona je odgovorila na jednu vašu izjavu vezanu za odnos između predsednika i premijera.
Nisam primetila bilo kakve probleme u odnosu između predsednika i premijera. Predsednik Nikolić je izabran na tu funkciju pre svega kao predsednik SNS-a, premijer je rekao da ćemo ga podržati i u drugom mandatu, a što se savetnice tiče – nemam nikakav komentar na njene izjave i ponašanje. Verujem da je imala loš dan.
Kako je Mrkonjić ugovorio deonicu autoputa između njiva
– Ministarstvo je u petak poslalo poslednju opomenu preduzećima „Putevi Užice” i „Planum” da će aktivirati garancije kako za dobro izvršenje posla, tako i za davanje avansa, zbog toga što se dinamika radova na deonici Ub–Lajkovac koridora 11, utvrđena aneksom 11 – ne izvršava. Ukoliko u narednih sedam dana ne budu počeli da rade potrebnom dinamikom, nažalost, vrlo smo blizu raskida ugovora.
To znači i novo kašnjenje na toj deonici?
Ne, ne znači, tu sad imamo još jednu mnogo važniju stvar čak i od ove. Sa obe strane ove deonice koja se gradi već četiri godine su – njive. Dakle, prethodni ministar Milutin Mrkonjić je ugovorio 12 kilometara neke deonice, a da je u tom trenutku znao da sa obe strane te deonice – nema ničega. Pitanje je kako je smeo to da uradi, znajući da okolo nema ništa i da će biti tek 2017. Znači da je postojao neki drugi interes kad je dogovarao te poslove. Kašnjenje sa završetkom radova je loše, ali je ovo što je Mrkonjić uradio još gore. Ako se desi da raskinemo ugovor (mada bih više volela da izvođači završe radove) imaćemo praktično jednu praznu deonicu do 2017. godine, dok kineska kompanija „Šandong” ne završi okolne deonice i dodatno ćemo plaćati jer će neko morati do tada da čuva ovu deonicu i sve mostove i nadvožnjake u okviru nje.
Kako isušiti kopove „Kolubare”
– Ispumpavanje vode iz kopova je moralo da počne znatno ranije, a počelo je tek sada. EPS je morao da vodi računa o tome ranije. I ne sme niko da se izvlači na Zakon o obnovi, jer postoji Zakon o javnim nabavkama i mogućnost urgentnih nabavki koja može da se iskoristi za takve stvari. Osim toga, imate 21.000 zaposlenih u „Kolubari”. Neki su računali, možda i iz šale, ali stvarno, da je svako od njih uzeo po kofu – bilo bi dovoljno 89 kofa dnevno. Sve se može kad se hoće. Pitanje je dobre organizacije i želje.
Izgleda da se Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a, baš ne preporučuje u poslednje vreme za ostanak na tom mestu.
Imam drugi utisak: da ljudi nekad jednostavno ne razumeju kakve sisteme vode, koliko su to ozbiljne stvari, da to nije pitanje 100–200 ljudi, nego da pitanje stabilnosti jednog sistema i jedne države. Energetska stabilnost je pitanje nacionalne bezbednosti države.
Biljana Baković
objavljeno: 21/09/2014
