Izvor: Politika, 19.Avg.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne plašimo se tržišta
Tržište će doneti konkurenciju, stvoriće mogućnost da kupci biraju isporučioca, ali i tržišne cene, pa nema razloga da se EPS plaši tržišta, naprotiv, jedva ga čekamo
Novim Zakonom o energetici otvara se tržište u elektroenergetskom sistemu Srbije, jer ćekupci struje u industriji, koji čine oko 40 odsto ukupnog srpskog tržišta, slobodno birati od koga će da kupuju električnu energiju. Taj deo tržišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biće ubuduće otvoren za slobodan pristup drugima, a za preostali deo, domaćinstva i male industrijske potrošače, cenu struje i dalje će određivati Agencija za energetiku. To je samo međukorak do 2015. godine kada će tržište biti kompletno otvoreno, rekao je za „Politiku“ generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković, povodom novousvojenog zakona o energetici.
Šta još novi zakon donosi?
Novim zakonom proizvodnja električne energije nije više delatnost od opšteg interesa. Samo deo javnog snabdevanja domaćinstava i malih industrijskih kupaca ostaje pod tretmanom delatnosti od opšteg interesa. To ima svojih prednosti, ali i mana.
Da li ste spremni za konkurenciju i otvaranje tržišta?
Spremni smo za konkurenciju, iako je imamo i sada, kada tržište nije otvoreno. Imaćemo konkurenciju u elektroprivredama, a i u trgovcima strujom, koji je mogu obezbediti iz različitih izvora i destinacija.
S kojom cenom struje idete na otvoreno tržište?
Neće to biti sada važeće cene. Za 40 odsto srpskog tržišta, velike industrijske potrošače,slobodno ćemo formirati cenu. To će biti cena koja je EPS-u isplativa, ali i uz rizik da izgubi deo tržišta. Posle 2015. godine Agencija za energetiku neće više određivati cene ni za široku potrošnju. Ko ponudi bolju cenu, taj će dobiti posao i kupca.
Koja je to isplativa cena za EPS?
To je cena vrlo bliska sadašnjoj, ali je razlika u tome što će novi režim i tržište podrazumevatistopostotno plaćanje struje što je svuda u svetu normalno. Kada bi naplata bila tolika, uz stabilan kurs, kada ne bismo imali ispravke vrednosti potraživanja, i sadašnja cena omogućuje pozitivno poslovanje EPS-a. Ali taj nivo profita nepokreće razvojne projekte, kao što je gradnja novih kapaciteta.
Koja bi to cena struje trebalo da bude da bi EPS iz prihoda od prodaje struje obezbeđivao novac da samostalno ulaže u gradnju objekata?
Da se cena struje poveća samo za jedan cent EPS bi imao godišnje još oko 200 do 300 miliona evra za investicije u nove projekte. Prosečan račun za električnu energiju bi se stom korekcijom od oko 16-19 odsto, sa sadašnjih 18 evra, uvećao na oko 21 evro.
Uvek ima dužnika za struju za koje neko interveniše. Kako ćete ih se rešiti?
Sada je teško. Pokušavamo na razne načine, nudeći reprograme, popuste...Otvaranje tržišta za industrijske potrošače može da reši te probleme EPS-a. Kupci će morati da redovno izmiruju svoje obaveze, inače će ostati bez struje. Mi sada imamo problem s likvidnošću ne zbog niske cene struje, već zbog slabije naplate i nagomilanih dugovanja.
Hoćete li isključivati struju sada zaštićenim dužnicima, na primer, RTB Boru?
I takve dužnike jednog dana neko će isključiti. To ne može da ide u nedogled.
Kolika su dugovanja prema EPS-u sada?
Ukupna dugovanja prema EPS-u su na dan 31. jula gotovo 100 milijardi dinara. Očekujemo da će se u toku avgusta, kad se plate julski računi, taj dug umanjiti, ali ne za više od 10 milijardi. Građani duguju oko 43 milijarde, preduzeća oko 51 milijardu, državne ustanove oko pet milijardi. Istovremeno, EPS svojim dobavljačima duguje oko pet milijardi dinara.
Da li verujete da će TE „Kolubara B” konačno biti izgrađena?
Verujem. U ovom trenutku ne vidim nijedan razlog koji bi nas sprečio da sa italijanskim „Edisonom”, koji je dao ponudu na tenderu, ne započnemo taj projekat.
Prethodni ministar energetike Aleksandar Popović je za svog mandata rekao da nije postojala politička saglasnost za raspisivanje tendera za gradnju TENT B3 i „Kolubare B” iako je dokumentacija bila kompletirana. Raspisani su tek pošto je počela svetska ekonomska kriza. Koliko nas to čekanje košta?
Bilo bi mnogo bolje da smo tendere raspisali na primer 2007.ili 2008. Svetska ekonomska kriza je sigurno zaustavila investicije u energetici. Na primer, „Edison“, koji je naš partner za termoelektranu „Kolubara B”, do poslednjeg dana za podnošenje ponuda bio je spreman da konkuriše i za TENT B3. U finišu su se odlučili ipak samo za „Kolubaru”, jer zbog finansijske krize nemaju potencijala za obe.
Kada se može očekivati realizacija kineskog aranžmana?
Delegacija Srbije od 25. do 31. avgusta trebalo bi da boravi u Kini. Trenutno pregovaramo i ako se budemo dogovorili ugovor o zajmu s kineskom Eksim bankom bi mogao biti potpisan za vreme te posete. U međuvremenu smo dobili do sada najpovoljniji kredit od Japana vredan 250 miliona evra, koji će biti iskorišćen za projekat zaštite životne sredine, odnosno za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u obrenovačkim elektranama.
Kada će doći do transformacije EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo?
Kada država kao vlasnik odluči da to uradi.
Dokle se stiglo sa zamenom brojila?
Od EBRD-a i EIB-adobili smo kredite po 40 miliona evra. Reč je nabavci „naprednih mreža” koje treba da nam unaprede upravljanje potrošnjom, opterećenjem mreže, da nam omoguće daljinsko očitavanje potrošnje i isključivanje dužnika, što treba da nam smanji i gubitke na mreži. To bi trebalo da budu glavni benefiti projekta.
„Slučaj Kolubara” je prodrmao i EPS. Šta preduzimate da vam se to više ne ponovi?
U EPS-u je uvedena posebna poslovna funkcija koja će imati obavezu da stalno kontroliše poslovni sistem. Jasno nam je da korupcija ne može biti sistemski rešena samo tako što će neko biti uhapšen. Ubedili smo banke da smo stvorili mehanizme koji mogu da spreče korupciju.
Kako se biraju ljudi koji će biti u toj kontroli?
Konkursom. Nezavisno rade i biće dobro plaćeni, a prvi čovek će imati platu skoro kao direktor, dakle, maksimalno dozvoljenu.
Kako ste poslovali u prvom polugodištu?
Za prvih šest meseci ove godine neto ukupan finansijski rezultat – dobit EPS-a je 7,7 milijardi dinara, a iz poslovnih odnosa pozitivni smo sa 14,1 milijardom dinara. Tome je, moramo priznati, najviše doprineo stabilan kurs i uštede u troškovima.
-----------------------------------------------------------------------------------
Koliko vam smetaju stalne prozivke da su direktori javnih preduzeća pa i vi „dovedeni” na ovo mesto po političkoj liniji ?
Meni ne smetaju, ali nisu tačne. Svih 11 direktora u privrednim društvima u EPS-uizabrani su pre dve godine na javnom konkursu, koji smo prvi raspisali. Imamo direktore iz opozicije, nestranačke, ali i iz partija na vlasti. Ako za mene lično pitate, ja sam takođe izabran na nekoj vrsti konkursa. Podneo sam program Vladi Srbije i branio ga pred komisijom vrha države dva sata. Nisam bio jedini kandidat.I sada sam spreman za javni konkurs. Pišu se i neistine o mojoj plati, da je navodno 400.000 dinara. Poštujemo preporuku Vlade i najviša plata u EPS-u je oko 220.000 dinara.Nisam primio nijednu platu veću od te.
Jasna Petrović
objavljeno: 20.08.2011.
