Izvor: S media, 06.Avg.2011, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolubarska bitka za energetsku stabilnost
S negativnim imidžom je kao sa ugljenom prašinom. Teško se čisti, a može i da eksplodira. Siguran sam da će istraga pokazati šta je prava istina o zakupu mehanizacije – kaže direktor RB Kolubara Nebojša Ćeran
S negativnim imidžom je kao sa ugljenom prašinom. Teško se čisti, a može i da eksplodira.
Zato je i teško reći da li je Rudarski basen Kolubara konačno prošao kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << program pretpranja i otkuvavanja, posle zloupotreba sa zakupom privatne mehanizacije od 2003. do 2008. godine i prodajom uglja povlašćenim veletrgovcima.
EBRD i EPS potpisali ugovor o kreditu od 80 miliona evra
Kolubara: Počelo izmeštanje groblja u Vreocima
"Edison" će graditi Kolubaru B
U Lazarevcu već napamet znaju nekoliko fraza: da se na Kolubari zasniva proizvodnja svakog drugog kilovat-sata električne energije utrošene u Srbiji. Da Kolubara proizvodi 30 miliona tona uglja godišnje, radeći neprekidno 24 sata u tri smene. I da je funkcija glavnokomandujućeg u rudarskom basenu nadomak Lazarevca jedna od značajnijih kadrovskih pozicija u državi.
Na mikroplanu, u Lazarevcu, Lajkovcu i Ubu, pa sve do Aranđelovca i Ljiga, generalni direktor Kolubare je, jednostavno – i bog i batina.
Nebojša Ćeran je na toj poziciji nešto više od dve godine. Za to vreme, famozni troškovi zakupa mehanizacije su smanjeni za oko 40 miliona evra prošle godine – u odnosu na 2008. a Ćeran očekuje da će se i ove godine nastaviti istim tempom uštede.
– Ne ide tako brzo s vraćanjem dobrog renomea firme. Istražni organi su tokom ovih meseci iz Kolubare uzeli desetine hiljada dokumenata i siguran sam da će ta istraga pokazati šta je prava istina o tom zakupu mehanizacije u prošlosti.To je interes države i Kolubare. Da se jednom ta priča završi i pređe na mnogo važnije stvari – kaže Ćeran. On je posebno osetljiv kada se kaže da je Kolubara na državnom budžetu.
– Mi živimo od iskopa uglja. Ne trošimo budžetske pare, već smo jedan od većih punilaca budžeta!
Kako je, onda, Kolubara počela da ga puni, umesto da ga prazni? Direktor odgovara da je smanjenje troškova mehanizacije postignuto na nekoliko načina. Smanjenje su, najpre, cene zakupa.Ograničen je obim radnog angažovanja mašina na pet-šest sati dnevno, kako se ne bi događalo da se evidentira rad mašine od 22 do 24 časa bez pauze.
– Samo su te mere dale rezultate 2009. godine. Posle sprovedenog tendera iste jeseni, sve je ponovljeno. Dobili smo niže cene angažovanja mehanizacije i ograničili vreme angažovanja mašina na 5,5 sati dnevno – objašnjava Ćeran.
Lazarevac k’o Lazarevac. Kada je direktor srezao troškove, počele su da se ispredaju priče da je angažovao specijalne ljude koji na kopovima pažljivo kontrolišu angažovanje mašina.
– Nisu to specijalni ljudi, nego je sada preciznije definisano ko je odgovoran za nadzor – smeje se direktor.
I prošle i ove godine, Kolubara kupuje sopstvenu mehanizaciju, kako bi se približila ostvarenju cilja – prestanku angažovanja privatnih mašina.
– Mi i dan-danas više od 80 odsto posla obavljamo sopstvenom mehanizacijom. U poslednje dve godine nabavili smo dvadesetak jedinica teške mehanizacije (buldožera, bagera), zatim 25 kamiona i dvadesetak novih terenskih vozila za prevoz radnika. Tražimo i kredit kod domaćih banaka u vrednosti od pet miliona evra za nabavku još 10 do 15 jedinica teške mehanizacije, što će još više smanjiti troškove zakupa – nastavlja direktor.
Da li on preteruje kada kaže da je najvažniji posao u EPS-u, a možda, i u državi, realizacija investicionog ciklusa upravo u rudarskom basenu Kolubara?
Kolubara je zaista za prvih šest meseci ove godine od sedam do osam odsto prebacila proizvodnju i uglja i otkrivke, ali basen mora da realizuje proces otvaranja novih kopova u narednih pet godina.
– Gasi se polje D, koje je decenijama davalo 40 odsto naše proizvodnje uglja. Da bi izbegli ogroman debalans u proizvodnji uglja koji se nadvija nad Kolubarom i celim EPS-om već nekoliko godina, moramo brzo da razvijemo rudarsku delatnost na polju C i E, kao i na „Južnom polju”. U ove svrhe godišnje moramo da investiramo između 120 i 150 miliona evra – najavljuje naš sagovornik. Tek kada se opiše kakve logističke i inženjerijske akcije slede, jasno je da Srbiju u narednom petogodišnjem planu tek čeka prava „Kolubarska bitka”.
Dobar deo investicionih sredstava namenjen je eksproprijaciji, aliostatak odlazi u finansiranje građevinskih radova i nabavku osnovne rudarske opreme.Žargonski rečeno, kaže Ćeran, to su ona čudovišta koja vire iz rudnika.
Najveći posao eksproprijacije jeste preseljenje Vreoca i groblja. Ali, izazovne eksproprijacije tek predstoje u nekoliko mesnih zajednica...Treba preseliti baroševačko groblje, izmestiti reku Kolubaru, regulisati tok reke Peštan...Treba izmestiti i deo Ibarske magistrale, kao i deo pruge Beograd–Bar.
Kada Ćeran najavljuje ove poslove, on odbija mogućnost da će ih država u potpunosti finansirati.
–Prošle godine, na bazi ostvarenog prihoda, uspeli smo da sopstvenim sredstvima investiramo 80 miliona evra bez zaduženja. To smo uspeli dobrim proizvodnim rezultatima. Naravno da postoji mogućnost da se još više uštedi. Vi ovakav sistem možete utezati i utezati...Kolubara je već dve godine pozitivna firma koja ima profit iz poslovnih odnosa iz 2009. i 2010. godine. Taj profit iznosi 20 miliona evra iz bilansa uspeha. Rigoroznom kontrolom troškova održavanja, te troškove smo spustili za desetak miliona evra u odnosu na 2007. ili 2008. godinu, što je takođe ogromna suma. Podigli smo, takođe, prihod od prodaje uglja za široku potrošnju drugačijom politikom cena. Za dve godine, cene smo podigli za 30 odsto, i to ne iz razloga što smo monopolisti, jer tržište to dozvoljava. Kolubara ima interes da zaradi više, a da manje zarade preprodavci na stovarištima. Kroz ovo povećanje cena, takođe smo povećali prihod za desetak miliona evra – konstatuje generalni direktor „Kolubare”.
(Politika)
