Izvor: B92, 08.Jul.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne pljušte, svi rade po starom
Beograd -- Za godinu dana organi vlasti su zbog neizvršavanja naloga da dostave tražene informacije dobili 20 kazni od po 180.000 dinara i 44 kazne od po 20.000 dinara.
Kazne im je izrekao Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Među kažnjenima su i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Državno veće tužilaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << RTS, Elektroprivreda Srbije, Srbijagas, Železnice Srbije...
Neke od ovih institucija, poput Ministarstva životne sredine i Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, ni posle izrečene prve novčane kazne nisu omogućile pristup informacija povereniku, pa su kažnjene iznosima od 180.000 dinara.
Za kažnjavanje odgovornih lica zaduženo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Samo oni mogu da pokrenu prekršajni postupak. Prema rečima ministra Milana Markovića, upravna inspekcija kontroliše primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. "Utvrdili su da 140 organa ne primenjuje dosledno ovaj zakon, pa su protiv 41 gradonačelnika i predsednika opština, 93 direktora centara za socijalni rad i šest starešina republičkih organa podneti zahtevi za vođenje prekršajnog postupka. Prekršajni sudovi utvrdili su odgovornost određenog broja rukovodilaca i kaznili ih", otkriva Marković.
U ovoj grupi našli su se i JP Železnice Srbije, JP Srbijagas, Viši sud u Beogradu, Telekom Srbija, JP Elektroprivreda Srbije, Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, ZOO vrt Palić, KPZ Sremska Mitrovica...
"Poverenik u postupku izvršenja može izreći dve, odnosno više kazni ali njihov ukupni iznos ne može preći 200.000 dinara i time su njegova ovlašćenja iscrpljena", kaže Šabić.
On objašnjava da je, kao poverenik, ovlašćen da izrekne samo kazne organu vlasti, pravnom licu, a ne i odgovornim fizičkim licima, iako je nepostupanje po odluci poverenika zakonom kažnjiv prekršaj. Kazne fizičkim licima mogu biti izrečene u prekršajnom postupku za čije pokretanje je ovlašćeno Ministarstvo za državnu upravu.
Novac od kazni se, po rečima našeg sagovornika, ne uplaćuje u budžet poverenika pa zato i nema preciznu evidenciju. Prema nešto ranije dobijenim podacima od Uprave za trezor Ministarstva finansija, objašnjava Šabić, ukupan iznos naplaćenih kazni po nalozima poverenika je 2.325.900 dinara.
Kako objašnjava Šabić, doneto je 103 zaključka o dozvoli izvršenja rešenja, a u 78 slučajeva nekad pre a nekad tek posle izricanja kazne, organ vlasti je postupio po nalogu.
"U preostalim slučajevima, po zakonu, vlada bi primenom prinudnih mera trebalo da obezbedi izvršenje, ali ni u jednom od takvih slučajeva vlada još nije preduzela nikakvu prinudnu meru", ističe Rodoljub Šabić.
Od pomenutih institucija najčešće su tražene informacije o raspolaganju javnim novcem i javnim resursima, raznim oblicima budžetskih rashoda, ili javnim nabavkama.
"Podaci koji nastaju u radu i u vezi sa radom organa vlasti nisu vlasništvo tih organa, oni su unapred plaćeni novcem poreskih obveznika, građana i građani imaju pravo da ih znaju. To pravo je pretpostavka za ostvarivanje niza drugih prava a i za demokratsku kontrolu vlasti i efikasniju borbu protiv korupcije", napominje Šabić.
