Izvor: B92, 21.Nov.2011, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna preduzeća nas vuku na dno
Beograd -- Najveći razvojni problemi srpske privrede koncentrisani su u pet nerentabilnih javnih preduzeća: EPS, Železnice Srbije, JAT, PEU Resavica i Putevi Srbije.
Ovo pokazuju analize poslovanja javnih preduzeća Sektora za nacionalni razvoj Ministarstva finansija Srbije za 2010. godinu. Gubici u javnim preduzećaima gomilaju se iz godine u godinu, ali su zarade u javnim preduzećima i dalje znatno više, bez obzira na ispodprosečnu produktivnost
Javna preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su neto gubitaši – iskazani gubici su za 18% veći od ostvarene dobiti. Preko 70% neto gubitka javnih preduzeća ostvarila su preduzeća Železnice Srbije i Putevi Srbije (59,5% i 14,2% respektivno).
Prelazak republičkih javnih preduzeća iz neto dobitaša u 2009. u neto gubitaše u 2010. godini rezultat je realnog rasta iskazanih ukupnih gubitaka tri javna preduzeća republičkog značaja – JAT, Železnica Srbije i Puteva Srbije - kao i realnog pada ostvarene dobiti pet javnih preduzeća – Vode Vojvodine, Skijališta Srbije, Srbijagasa, Telekoma Srbije i Srbijavoda;
Visoki kumulirani gubici - 3,5 mlrd. EUR (71% prihoda javnih preduzeća), čine 18,5% kumuliranih gubitaka privrede (1/5 u 2009.). U najvećim gubitašima EPS i Železnice Srbije koncentrisano je 80% kumuliranih gubitaka javnih preduzeća (42,9% i 37,1%). Kumulirani gubitak opterećuje poslovanje JP Srbijagas (23,5% ukupnog prihoda Preduzeća), utiče na smanjenje vrednosti kapitala u ukupnim izvorima (32,9% u 2010.) - nesolventnost. Zaduženost - Telekom AD i Srbijagas učestvuju sa jednom četvrtinom vrednosti obaveza JP ukupno (15,1% i 11,7% respektivno).
Tri javna preduzeća iskazala su realan rast gubitaka (JAT, Železnice Srbije i Putevi Srbije) a dva javna preduzeća realan pad gubitaka (EPS i PEU Resavica).
Železnice Srbije – gubitak od 17 mlrd. dinara (165,3 mil. EUR) je za 157,5% veći od iskazanog u 2009. godini. Preduzeće je ostvarilo dobit u podbilansu ostalih prihoda i rashoda (0,2 mlrd. dinara) zbog smanjenja obaveza prema domaćim i ino partnerima. Gubitak u finansijskom podbilansu rezultat je negativnih kursnih razlika. Na nepovoljan finansijski položaj preduzeća ukazuje iskazani poslovni gubitak i pored subvencija iz budžeta Republike (14 mlrd. dinara) koje čine 55,7% poslovnih prihoda.
Putevi Srbije - gubitak od 4,1 mlrd. dinara (39,5 mil. EUR) je za 142,4% veći od iskazanog u 2009. godini. Dobit iz podbilansa poslovni prihodi i rashodi (9,0 mlrd. dinara) neutralisana je iskazanim gubitkom u ostalim podbilansima prihoda i rashoda, a pre svega, usled negativnih kursnih razlika, zbog izmirivanja dela dugogodišnjih obaveza prema izvođačima radova i rashoda od obezvređenja potraživanja.
EPS – gubitak od 3,2 mlrd. dinara (31 mil. EUR) je za 37,3% manji od iskazanog u 2009. godini. Smanjenje gubitka rezultat je manjeg gubitka iskazanog u podbilansu ostalih prihoda i rashoda (17,6 mlrd. dinara ili 171 mil. EUR prema 241 mil. EUR u 2009.) i povećanja dobiti u ostalim podbilansima. Posebno treba istaći ostvarenu dobit u podbilansu poslovnih prihoda i rashoda od 13,2 mlrd. dinara ili 128 mil. EUR (115 mil. EUR u 2009). Visina gubitka u podbilansu ostalih prihoda i rashoda opredeljena je potraživanjima od kupaca po kojima nisu primljene nadoknade u dužem vremenskom periodu.
JAT AD -– gubitak od 2,5 mlrd. dinara (24,5 mil. EUR) je za 173,8% veći od iskazanog u 2009. godini. Opredeljujući uticaj na visinu iskazanog gubitka imao je poslovni gubitak nastao kao rezultat smanjene poslovne aktivnosti, visokih troškova tehničkog održavanja aviona i troškova nastalih zbog odstupanja od planiranog programa saobraćaja. Pored toga, rast gubitka rezultat je i visokih finansijskih rashoda nastalih zbog negativnih kursnih razlika i rashoda kamata.
PEU Resavica - gubitak od 1,8 mlrd. dinara (17,4 mil. EUR) je za 22,2% manji od iskazanog u 2009. godini. Gubitak je iskazan u svim podbilansima prihoda i rashoda, a 77,8% je gubitak iz poslovanja (1,4 mlrd. dinara ili EUR) i pored primljenih subvencija (2,2 mlrd. dinara) koje čine 51,1% poslovnih prihoda.
Natprosečne neto zarade
Nivo zarada u JP je, i pored nešto nižeg realnog rasta u odnosu na 2001. (68,6%) i u odnosu na ostali deo privrede (114,0%), i dalje visok. Neto zarade JP u 2010. godini su za 38,4% veće od proseka Srbije 43,8% u 2009.), a čak za 81% u 2001.
Izuzev Železnice Srbije, zarade ostalih gubitaša su veće od proseka privrede – JAT Airways (za 2,5 puta), EPS (1,7) , Putevi Srbije i PEU Resavica (po 1,1)
U periodu 2001-2010. godine zarade javnih preduzeća su rasle brže od produktivnosti rada.
Činjenica da je produktivnost u javnim preduzećima sporije rasla nego u privredi (17,8% prema 125,9%) uprkos većem padu zaposlenosti, ukazuje ne samo na nisku i potprosečnu produktivnost već i na činjenicu da su zarade u ovim preduzećima rasle brže i nezavisno od realnih pokazatelja poslovanja.
Do 2005. godine rast produktivnosti u JP i ostalom delu privrede rezultat je uglavnom smanjenja zaposlenosti, samo što je taj proces u preduzećima, usled privatizacije, tekao znatno brže.
Finansijska neravnoteža
Najzaduženiji su EPS, Putevi Srbije, i Železnice Srbije - preko 60% ukupnih obaveza javnih preduzeća. Dužnička kriza i odsustvo dugoročne finansijske ravnoteže posebno je izražena kod PEU Resavica i JAT Airways (posluju bez sopstvenih izvora).
Vrednost indeksa infrastrukturnih reformi EBRD (2,3) nepromenjena je u odnosu na 2009. godinu. U odnosu na zemlje u okruženju vrednost indeksa infrastrukturnih reformi u Srbiji na nivou je vrednosti u Crnoj Gori i BiH, a niža od onog u Rumuniji (3,3); Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj (3,0) i Makedoniji (2,7).Srbija zaostaje za većinom zemalja u okruženju u oblasti privatizacije velikih sistema, upravljanja i restrukturiranja preduzeća i sprovođenja politike konkurentnosti.
Nelikvidnost – Veće obaveze prema dobavljačima od potraživanja od kupaca imaju: Srbijagas (8,4%), Transnafta (1,2 puta), Skijališta Srbije (5,3) i Srbijašume (1,3).
Koncentracija ostvarene neto dobiti. Najprofitabilnija preduzeća su Telekom AD, PTT Saobraćaja Srbije, Aerodrom "Nikola Tesla" i Srbijagas, koja su u 2010. godini ostvarila preko 90% dobiti javnih preduzeća (65,2%, 9,1%, 8,0% i 3,6% respektivno).
Javna preduzeća ostvarila su 2,2 mlrd. EUR bruto dodate vrednosti (16,7% BDV privrede). Skoro 70% BDV javnih preduzeća ostvareno je u JP EPS i Telekom AD (46,4% i 22,7% respektivno). U odnosu na 2009. godinu BDV javnih preduzeća smanjena je za 1,8% (rast u privredi za 3,3%).
Pogledaj vesti o: EPS
