Izvor: Radio 021, 18.Okt.2016, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz EPS-a uz velike otpremnine odlazi ko hoće, a ne ko treba
U Sindikatu EPS "Nezavisnost" tvrde da radnici iz te kompanije odlaze neplanski i da visoke otpremnine koje se nude mogu dovesti do toga da preduzeće oseti akutni nedostatak radne snage u narednom periodu.
Dogovorom koji su postigli menadžment i većinski Sindikat radnika EPS-a, u zavisnosti od godina radnog staža, zaposleni koji prihvate da dobrovoljno odu dobijaju od 5.000 do 20.000 evra.
- EPS je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pokrenuo optimizaciju broja zaposlenih i ponudio otpremnine za prevremeni odlazak u penziju radnika koji imaju 40 godina staža i manje od 65 godina života. Prvi smo krenuli sa racionalizacijom broja zaposlenih i to onih kojih idu u prevremenu penziju, jer je cilj da unapredimo efikasnost, budemo uspešniji, podmladimo EPS u kojem je sada prosek godina zaposlenih veći od 50. Program stimulativnih otpremnina urađen je na predlog Svetske banke, a dogovor je postignut kroz razgovore Vlade Srbije, Sindikata i rukovodstva EPS - kažu za Danas u ovom preduzeću.
U EPS-u ističu da će najveći broj prijavljenih dobiti oko 5.000 evra, a maksimalni iznos koji će dobiti oni koji imaju beneficirani radni staž i rade na najtežim poslovima, uglavnom na kopovima, iznosi 20.000 evra.
Dragoslav Ljubičić, glavni poverenik Sindikata EPS "Nezavisnost", kaže da je Vlada Srbije dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom da se iz EPS-a u narednih nekoliko godina (do 2020) otpusti oko pet hiljada radnika. On ističe da je poslovodstvo razgovore o otpremninama vodilo samo sa Sindikatom radnika EPS-a, čime je, kako kaže, pokazalo da ne poštuje socijalni dijalog niti mari za mišljenje onog dela zaposlenih koji je organizovan u okviru Sindikata EPS "Nezavisnost".
- Odgovorno tvrdim da je ovakav način smanjenja broja zaposlenih u preduzeću stimulisan otpremninama apsolutno pogrešan i da nije u interesu ni preduzeća ni potrošača. Naime, otpremnine će nažalost motivisati i dobar deo i dalje radno sposobnog proizvodnog kadra da napusti preduzeće. Dakle, EPS će ostati bez jednog broja radnika iz proizvodnje i inženjera, što je apsolutno štetno. EPS će se na taj način suočiti sa situacijom da u narednom periodu ostane bez potrebne i kvalifikovane radne snage koju je izuzetno teško naći na tržištu. Suština je u tome što u proizvodnom sektoru EPS-a nema viškova radne snage i odlazak onih koji još uvek nisu za penziju iz tih pogona može da se pogubno odrazi na snabdevanje strujom u Srbiji. Viškova može biti samo u administraciji a nikako među radnicima u postrojenjima za proizvodnju - tvrdi Ljubičić.
On naglašava da je situacija takva da u Termoelektrani "Nikola Tesla" proizvodnju struje sprovodi minimalan broj zaposlenih.
Reforme na pogrešan način
- U poslednje dve-tri godine u održavanje proizvodnje se ulažu veoma mala sredstva tako da bi se u narednom periodu uz gubitak kvalifikovane radne snage sve to moglo negativno odraziti na stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije - kaže Ljubičić. Prema njegovim rečima, osnovni problem je u tome što se restrukturiranje i reforme u EPS-u sprovode na pogrešan način i što menadžment nema pravu ideju na koji način treba voditi i ostvariti uštede u preduzeću.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je sistem dobrovoljnih otpremnina pogrešan metod jer može dovesti do gubitka kvalifikovane radne snage u preduzeću.
- Dobrovoljni odlazak iz preduzeća obično koriste oni koji lako mogu naći posao na tržištu rada kao i radnici koji su pred penzijom. Odlazak te dve kategorije zaposlenih je ogroman finansijski gubitak za preduzeće. Naime, na taj način preduzeće može ostati bez velikog broja zaposlenih koji su i dalje sposobni za rad, što može ugroziti njegovo nesmetano funkcionisanje, a s druge strane gubi se i tako što se novac za otpremnine daje ljudima koji bi i ovako za nekoliko godina otišli u penziju - objašnjava Arsić.
On ističe da se takav sistem dobrovoljnog odlaska sa posla negativno odrazio i izazvao nedostatak radne snage u Srbiji 2006. godine kada je otpremnine uzeo jedan broj zaposlenih u prosveti i zdravstvu koji su posao mogli da nađu na drugoj strani.
Autor: Danas
.jpg)
