Izvor: B92, 25.Nov.2011, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS zbog suše uvozi 15 odsto struje
Beograd -- Elektroprivreda Srbije (EPS) dnevno uvozi od 17 do 18 miliona kilovat sati struje zbog manje proizvodnje u hidroelektranama i zbog rasta potrošnje.
U EPS kažu da je elektro-energetska situacija u Srbiji za sada stabilna, ali teška zbog sedmomesečne suše, tako da je uvoz dostigao oko 15 odsto od potrošnje.
EPS navodi da obezbeđuje stabilnu elektro-energetsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situaciju, uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog korišćenja akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza.
Potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno, navodi se u EPS. Termoelektrane kojima upravlja EPS proizvedu više od 96 miliona kilovat-sati struje dnevno, a protočne hidroelektrane 10 do 11 miliona.
Manjak u proizvodnji struje iz hidroelektrana je oko 15 miliona kilovat sati dnevno, a tako slab dotok na rekama u Srbiji nije zabeležen još od 1926. godine.
Naglašava se i da je potrošnja struje u Srbiji za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane što je posledica dispariteta cena energenata i većeg grejanja na struju.
Potrošnja električne energije na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom na dnevnom nivou je dostigla gotovo 140 miliona kilovat-sati. Zajedno sa Kosovom uvoz struje u Srbiju iznosi 900 megavata svakog sata, a bez Kosova od 600 do 700 megavata.
Teška situacija sa strujom u čitavom regionu
Prema podacima elektroenergetskih kompanija iz regiona, zbog suše svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage što je na gornjoj granici raspoloživog kapaciteta interkonektivnih vodova za prenos struje.
Takvo opterećenje dalekovoda dovodi do "zagušenja" kapaciteta i značajno poskupljuje rezervisanje alternativnih prenosnih kapaciteta. Razlika u ceni električne energije između nemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat satu, ukazali su učesnici na elektroenergetskom tržištu u regionu.
Bugarska rekorder po izvozu struje
Jedini izvoznik struje u regionu je Bugarska, u kojoj su od kraja oktobra obe jedinice nuklearne elektrane Kozloduj u pogonu zahvaljujući čemu Bugarska svakog sata izvozi oko 1.200 megavata. Najviše struje, čak 80 odsto od ukupnog izvoza, Bugarska je prodala na tržištima Makedonije, Srbije i Grčke. Bugarska pokriva između 40 i 50 odsto nedostajuće struje na Balkanu, a izvoz je u letnjim mesecima premašivao 2.000 megavata.
Kako su dodali, zbog zagušenja u prenosu struje, promenio se i smer tranzita, pa tako sada struje iz Italije ulazi u Grčku kablom ispod mora.
Vodeći rumunski proizvođač struje Hidroelektrika je od početka oktobra ograničila izvoz zbog suše i Rumunija je od velikog izvoznika struje postala praktično energetski izbalansirana. Rumunija je u prvih devet meseci 2011. izvezla 619,6 miliona kilovat sati struje, što je 38,8 odsto više nego u istom periodu 2010. godine.
Crna Gora sada uvozi oko 250 megavata na sat, Albanija oko 600 megavata, uvoz struje u Grčkoj je oko 300 megavata na sat, a Makedonija oko 400 megavata na sat.
Hrvatska i Slovenija uvoze električnu energiju radi uravnoteženja bilansa - 200 do 300 megavata na sat na slovenačko trzište, a 700 do 800 na hrvatsko. Bosna i Hercegovina uvozi od 100 do 150 megavata na sat, a Republika Srpska je zbog teške hidrološke situacije delimično otkazala ugovore o prodaji električne energije.
Mađarska uvozi od 600 do 800 megavata struje na sat, ali raspolaže razvijenim bilateralnim tržištem i likvidnom berzom struje, te ne očekuje poremećaje, navode učesnici na regionalnim tržištima strujom.
