Izvor: B92, 04.Mar.2016, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS-u kao i drugima - 200 EUR ili tri plate
Beograd -- O restrukturiranju i otpuštanju viška radnika u Elektroprivredi Srbije priča se već nekoliko godina, ali je na smanjenju broja zaposlenih malo toga učinjeno.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da je nezadovoljan kako teče restrukturiranje EPS-a, objašnjavajući da je do zastoja u tom postupku došlo, između ostalog, i zbog toga što su radnici tog javnog preduzeća tražili da oni koji će biti tehnološki višak dobiju otpremnine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 1.500 evra po godini staža.
Ako se zna da je reper za otpremnine u Zakonu o radu 100 evra po godini staža, a da država za preduzeća u restrukturiranju daje 200, nejasno je na osnovu čega zaposleni u EPS-u traže pet ili deset puta veće otpremnine od drugih radnika.
Tim pre što radnici u mnogim drugim preduzećima koji su proglašeni za tehnološki višak nisu imali ni blizu tolike zarade, mnogi mesecima nisu primali plate, a sasvim je izvesno da im zbog malih plata sleduje i mala penzija kada do nje dođu. Uz sve to, u EPS-u nije potpisan kolektivni ugovor, a on bi jedini mogao obezbediti otpremnine veće od onih koje daje Zakon o radu ili državna odluka o preduzećima u restrukturiranju.
Koliko bi zapravo trebalo novca izdvojiti za otpremnine koje traže radnici EPS-a koji bi trebalo da postanu tehnološki višak najbolje ilustruje podatak da u tom javnom preduzeću, po oceni Fiskalnog saveta Srbije, ima između 5.000 i 10.000 radnika.
Ako se čak uzme i najmanji broj procenjenog tehnološkog viška od 1.000 radnika i pomnoži s 900 evra po godini staža, dolazi se do cifre od koje se vrti u glavi i koju nijedno javno preduzeće – a to znači država – ne bi moglo isplatiti.
Pogotovo što bi, ukoliko radnici EPS-a uspeju da dobiju više nego što daje Zakon o radu ili odluka o otpremninama u preduzećima u restrukturiranju, njihovim putem pošli i zaposleni u „Telekomu”, „Srbijagasu”, „Železnicama Srbije”...
Upravo zbog povlašćenog položaja koji su javna preduzeća, od kojih su mnoga gubitaši, imala u prethodnim godinama, ekonomisti su složni u oceni da višak zaposlenih u njima treba da se reši na način na koji se rešava i u drugim preduzećima u resturukturiranju, pa i u rešavanju viška zaposlenih u javnom sektoru.
Nijedan ekonomista ne vidi razlog da bilo ko od zaposlenih u javnim preduzećima, koja godinama imaju veće prosečne plate od svih drugih u Srbiji, dobija veće otpremnine od drugih radnika.
Pogotovo, ako petina viška zaposlenih u EPS-u ima uslove za penzionisanje – njima po Zakonu o radu sledi zakonska otpremnina predviđena za sve zaposlene koji odlaze u penziju, a to je tri prosečne zarade.
