Izvor: Politika, 13.Jun.2010, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS neće odustati od poskupljenja struje
Zbog pada kursa dinara od samo pet odsto elektroprivreda gubi oko 550 miliona dinara ove godine
Elektroprivreda Srbije nije odustala od drugog poskupljenja električne energije ove godine. Prema njenoj računici korekcija cene kilovat-časa mogla bi da bude oko 20 odsto, izjavio je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a na jučerašnjoj konferenciji za medije.
– To ne znači da ćemo toliko poskupljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tražiti i da će struja krajem godine automatski poskupeti. Naš zahtev za višom cenom biće u konsultaciji sa Vladom Srbije, koja donosi konačnu odluku – naglasio je Marković.
EPS je ove godine imao pravo da, u skladu sa metodologijom koju je napravila Agencija za energetiku, podigne cenu za 38 odsto. Krajem prošle godine republička vlada je najavila da će struja poskupeti dva puta po deset odsto, ali je kasnije od toga odustala. Umesto najavljenog uvećanja cene od 1. januara 2010. vlada je odlučila da vrednost kilovat-časa bude uvećan 1. marta zbog čega je EPS zabeležio 2,6 milijardi dinara manji prihod.
U EPS-u očekuju da će do 2015. vrednost kilovat-sata biti 10,3 evrocenti kolika je i ekonomska cena. Pre nego što dostigne realnu cenu, nadležni u EPS-u očekuju da će ubuduće bar dva puta godišnje biti korigovana cena struje.
– Drugi problem sa kojim se suočavamo jesu negativni efekti kursa evra u odnosu na dinar. EPS je predvideo da će do kraja godine evro iznositi oko 105 dinara, a svedoci smo da je vrednost nacionalne valute sada gotovo na nivou projektovane na kraju godine. Ukoliko razlika u kursu bude samo pet odsto, EPS će izgubiti 550 miliona dinara – istakao je Marković.
Na pitanje kako da više cene električne energije ne ugroze najsiromašnije slojeve društva, jer u Srbiji najmanje 700.000 ljudi živi ispod egzistencijalnog minimuma, Marković kaže da je predlog EPS-a da se zaštite šire kategorije socijalno ugroženih domaćinstava. Sada nižu cenu imaju samo građani koji donesu uverenje da imaju mali prosek zarade i da njihova domaćinstva troše svega 350 kilovat-sati mesečno.
– To je problematično, jer se uverenja mogu na različite načine izvaditi. Od države očekujemo da napravi plan po kome bi se odredili kriterijumi za socijalnu kartu, pa ako treba neka i milion ljudi plaća manju cenu – kaže Marković.
On je rekao da je u prvih pet meseci ove godine EPS proizveo 16 milijardi kilovat-časova što je 2,5 odsto više nego što je predviđeno. Višak električne energije EPS izvozi i do sada je zaradio više od 25 miliona evra, a očekuje se da će do kraja godine inkasirati oko 50 miliona evra.
Na konferenciji za medije moglo se čuti da, prema planovima i projektima republičke vlade, EPS ne bi trebalo da bude privatizovan pre 2015. godine. Marković se zalaže za dokapitalizaciju i ulaganje novog, svežeg kapitala od nekog strateškog partnera koji bi podigao vrednost kompanije.
– Na taj način bi rasla vrednost kroz investicije. Kompanija bi posle toga bila jača, jer bi se novac ulagao u brojne projekte. U susednim državama nacionalna elektroenergetska kompanija je prodata i novi vlasnik ne ulaže u razvoj kompanije, već isključivo gleda da što pre vrati uloženi novac – kaže Marković.
On je najavio za 1. januar 2011. podelu 15 odsto besplatnih akcija što je početak privatizacije EPS-a i dodaje da je potrebno prvo ovo preduzeće dovesti u poziciju da posluje sa profitom.
------------------------------------------------------
Sporazumi EPS-a sa RWE i „Seći energija”
Na osnovu sporazuma sa nemačkom kompanijom RWE, stručnjaci već rade studiju izvodljivosti za izgradnju energetskih postrojenja „Đerdap 3”, na Velikoj Moravi i gornjem toku Drine.
– Studije izvodljivosti se prosečno rade godinama i tek posle toga mogu početi radovi. Samo za izgradnju „Đerdapa 3” moglo bi biti utrošeno oko pet milijardi evra – rekao je Marković.
Obrazlažući buduću izgradnju hidroelektrana na Ibru, zajedno sa italijanskom kompanijom „Seći energija”, konstatovao da će se one graditi više godina, a da samo do početka gradnje treba da prođu najmanje dve godine koliko treba da se dobiju dozvole. Kako je objasnio, projekat hidroelektrana na Ibru ne bi bio isplativ da nije bilo italijanske vlade.
– Reka Ibar ne postoji u strateškim planovima EPS-a do 2025. godine. Motiv za saradnju sa italijanskim partnerom je zarada i ovaj posao bi mogao biti vrlo profitabilan za nas – rekao je Marković.
D. Spalović
objavljeno: 11.06.2010.
.jpg)
